Слава на новооткривеним темељима манастира на планини Буљим код Сребренице

На планини Буљим код Сребренице, на празник светог великомученика Прокопија (21. јула), обиљежена је прва манастирска слава на новооткривеним темељима манастира посвећеног светом великомученику Прокопију, задужбини краља Драгутина. Светом Литургијом коју је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија, служило свештенство и монаштво Епархије зворничко-тузланске обиљежена је манастирска слава уз присуство великог броја вјерног народа.

Са благословом Владике Василије почели су радови на обнови овог чувеног манастира сребреничке митрополије и епархије зворничко-тузланске.

Битно за поменути је да на манастирском имању постоји извор љековите воде, познат још у давним временима, који лијечи од болести а посебно, по записаним подацима, помаже душевним болесницима.

На простору чувене и славне Сребреничке митрополије налази се неколико манастира задужбина краљева и царева српских.

Основање епархије зворничко-тузланске везује се за име српског краља Драгутина. Угарски краљ Ладислав је своме зету краљу Драгутину уступио крајем 1284. године на управу Мачву са Београдом и Соли и Усору у сјевероисточној Босни. Овим крајевима краљ Драгутин је владао пуне 32 године, до смрти 1316. године. Управо то је подручје на коме се данас простире зворничко-тузланска епархија.
У његово доба подигнути су у овим крајевима многи манастири и цркве. Основана је и посебна епархија, која је била у саставу Српске архиепископије. Знамо и име епископа те епархије - Василије.

У XV веку најмање 40 година столовали су православни епископи са титулом митрополита у Сребреници. У то доба овим делом Босне владају српски деспоти. Није познато које је све крајеве обухватала сребреничка митрополија. Претпоставља се да је осим Сребренице и околине захватала и друге крајеве западно од Дрине којим су владали српски деспоти. Нажалост, иако су у Сребреници скоро пола века седели митрополити данас не знамо ниједно име сребреничких митрополита. Први познати помен о митрополитима у Сребреници је из 1415. године, када су Дубровчани упутили писма деспоту Стефану Лазаревићу, митрополити у сребреничком војводи Богдану. Поуздано се зна да је деспот Стефан Лазаревић у Сребреници одржао сабор на коме су били патријарх, архијереји и властела. На овом сабору син кнеза Лазара, сам без мушких потомака прогласио је свога сестрића Ђурђа Бранковића за свога наследника.

Извор: Епархија зворничко-тузланска