Слава Николајевске цркве у Земуну
У данима жалости у којима се нашао наш страдални народ, буде и дан радости када се молимо Господу и, данас, светом Николају Мирликијском да нам помогне у невољи, подари мира и благостања благочестивом народу, подари нам духовну утеху, а невино пострадале настани у миру и светлости.
Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Андреј. Саслуживали су: крстоносни протојереји Станоје Жикић и Лазар Манигода, протојереји Зоран Перковић и Димитрије Касапис, јереји Горан Релић и Ален Вукашин, протођакон Стевица Рапајић, ђакон Стефан Васиљевић, док су за певницом храма чланови хора узносили песме Господу.
У својој проповеди верном народу Епископ Андреј је казивао о потреби да добри пастир, духовник, буде подобан Ономе који нас је привео Оцу Његовом, да Њему следујемо и познамо Бога у Три Лица:
„Пастир треба истински да води народ и тумачи му како је лепо уредити живот, при чему као основ живота има бити љубав према Светој Тројици ... Јованово Јеванђеље говори нарочито о томе како су Отац и Син једносуштни, како и говоримо у Символу вере на Светој Литургији: Верујем... и у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног Оцу кроз кога је све постало...
Свети Николај Мириликијски, кога данас славимо, био је један од светих отаца на Првом васељенском сабору када је формулисан Символ вере. Светитељ Николај је био тај који је највише указивао како је лепо молити се Светој Тројици – чистом вером је проносио хришћанску веру да је Отац нерођен и беспочетни, Син рођен и беспочетни, а Дух Свети нерођен, беспочетан, који од Оца исходи...
Када долазимо на Свету Литургију, увек треба да у својим молитвама говоримо: Господе Исусе Христе, отвори срце моје да имам приступ Оцу Твоме. Ја сам дошао у овај храм да се молим Теби и кроз Тебе, да ми Ти покажеш Оца који је непостижан, неизрецив, а да се овде у светом Божјем храму благодатно усели у нас.“
У овим тешким тренуцима за наш род, Преосвећени владика Андреј је истакао значај свих наших молитви, прекопотребних и сада:
„Ова Света Литургија је посвећена и свима онима који су у овим ужасним поплавама и катастрофама невино пострадали. Свети Николај је увек повезивао своју веру са онима који су невино пострадали, а нису били криви ни за шта. Ако читамо житија светих, видећемо да се светитељи молитвено залажу за оне који су невино пострадали.
Онај ко је ових дана ишао у обилазак пунктова у Београду, Земуну, Новом Београду (око 40 пунктова) да види како тај невини народ лежи на душецима и пати, треба да зна дасе Свети Николај Мириликијски моли за све њих и за све нас.“
Данас празнујемо Пренос моштију овог светитеља који се увек молио за нас, чак и када у његовом храму у време пустошења од стране незнабожаца није било никога, у време када су сви путеви ка Јерусалиму и његовом храму били затворени. Бог је овом светом угоднику подарио да му нетљено тело почива у јужној Италији, у Барију.
Честитајући храмовну славу Земунцима, Преосвећени Владика Андреј је истакао да је и у нашем Николајевском храму вечна тајна нашег спасења молитвама Господу и светитељу Николају и данашњем празнику Преноса његових моштију, као што је то у храму у Барију, јер ова два храма дели само просторно растојање; штавише, земунски храм је у неким појединостима налик храму у Барију.
Владика је пререзао славски колач уз опште појање Тропара. Кумови овогодишње славе били су старешина цркве јереј Александар Раковић и „Лидо“ – кетеринг послужење. Славски колач и жито припремила је гђа Мирјана Маџаревић.
Зорица Зец
