Слава ПНХЗ Свети Макарије Велики у Убу проглашена зимским Богомољачким сабором

Божијом благодаћу и заступништвом Преподобног Макарија Египатског, упркос хладном времену, и овог 01. фебруара (19. јануара) 2011. године Господње, молитвено, свечано и са великом духовном радошћу прослављен је дан посвећен овом дивном Божјем светитељу и угоднику. Преподобни Макарије је и заштитник Православне народне хришћанске заједнице у Убу, кога још, као ретко кога другог у Православљу, називају и Великим, речи су јеромонаха Доситеја Хиландарца, чије нам је присуство духовну радост учинило још већом и несвакодневном. Он нам је још пренео и његово запажање, да путујући широм православне васељене, нигде није срео храм посвећен овом светитељу анђелу сличним.

Молитвено славље почело је у предвечерје предходног дана Великим бденијем. Началствовао је јеромонах Доситеј уз саслуживање протосинђела Георгија из манастира Лелић, о. Томе Цветиновић, протојереја и ђакона Невена Лукића, уз присуство бројног свештенства и богоугодно појање вероучитеља и богослова. Те вечери молитвено учешће на бденију узела су и два намесника, први ваљевски, о. Зоран Јаковљевић, протојереј-ставрофор, као и колубарски, о. Саша Тимотић, протонамесник.

Прослава преподобног Макарија Великог настављена је сутрадан, рано ујутро, Светом Архијерејском Литургијом. Свету Литургију, као и сваке године од када је постао наш владика, служио је Његово Преосвештенство Православни Епископ Ваљевски Господин Милутин, уз саслуживање хиландарског јеромонаха Доситеја, о. Гроздана Симића, протојереја-ставрофора, игумана Михаила, о. Саше Тимотића, протонамесника и ђакона Дејана Трипковића. На литургији је појао убски црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица" којим је дириговала проф. Тамара Ристић-Тешић. На крају Свете Литургије и нaдахнуте проповеди јеромонаха Доситеја, испред иконостаса изведен је прикладан рецитал кога су извели ученици веронауке убске гимназије „Бранислав Петронијевић" уз пратњу црквеног хора који је привукао велику пажњу отпевавши предивном мелодијом духовну песму која говори о томе колико је заиста велик био наш заштитник Макарије Египатски.

По завршеној Светој Литургији, прешли смо на трпезу љубави која је, како каже владика Милутин „продужена литургија", али само као символика онога што се мало пре збило у цркви на Литургији, а што нас упозорава на сам карактер ручка који следи, тј. да буде достојанствен, молитвен и украшен понеком духовном песмом нашег златоустог и светог владике Николаја Лелићког. Тако је заиста и било. Зато је и преосвећени владика Милутин, подстакнут свиме што се догађало за време и после Свете Литургије, ову славу Православне народне хришћанске заједнице, по први пут, прогласио овогодишњим зимским сабором Богомољачког покрета. Том приликом се и обратио богомољцима, подсетивши нас на речи духовника ПНХЗ у Убу о. Милана Ристивојчевића, који је на питање владике Милутина шта је Богомољачки покрет и који је његов делокруг у Убу, одговорио да је то Црква у малом, мала Црква, тј. лице Цркве на подручју духовне надлежности убског храма.

Обраћајући се богомољцима владика је упозорио да они не треба да се надмећу у теолошком знању, нити да учествују у догматским, литургичким или историјским полемикама. Када је први пут био на земљи, Христос је питао апостоле, шта кажу људи, ко сам ја? Међутим, када буде други пут дошао, то питање неће више ником поставити, већ питање: ко си ти човече? Јеси ли нахранио гладног? Јеси ли напојио жедног? Јеси ли оденуо нагог? Јеси ли обишао болесног? Све то јесте задатак и света дужност богомољаца.

По речима о. Милана Ристивојчевића, као што и доличи овом Великом Божијем Угоднику, једном од оснивача монаштва, литургијско славље увеличали су и представници многих манастира: манастира Јовање, са игуманом Михаилом и благословом Св. Јована Крститеља, манастира Лелић са протосинђелом Георгијем и благословом Светог владике Николаја, Архимандритом Арсенијем и протосинђелом Павлом из манастира Каона и благословом Св. Архангела Михаила. Ову нашу радост увеличали су и представници богомољачких покрета из Осечине, са духовником о. Михаилом Станковићем и намесником подгорским о. Раденком Андрићем, као једним од најстаријих богомољачких покрета, за које је сам свети владика Николај рекао: „Осечино, од зла осечена!", као и богомољачки покрет из Ваљева са духовником о. Грозданом Симићем.

На овом, како владика Милутин каже, зимском богомољачком сабору, пажњом нису заобиђена ни два ученика веронауке седмог разреда, Сава Николић и Марко Петровић, који већ дуго времена ревносно и редовно похађају света богослужења активно учествујући у њима, који су овом приликом даровани најдрагоценијим поклоном, предивним Светим Писмом. И сам владика дариван је иконом Светог Јована Кронштатског, рад иконописца Биљане Живановић из Уба.

После богонадахнутог и у стиховима изреченог обраћања нашем владици Милутину професорке Мирјане Дудић, неколико отпеваних богомољачких песама, ово молитвено саборовање завршено је проповеђу, нама свима драгог, јеромонаха Доситеја из нашег душесветионика манастира Хиландара, који је рекао да ово његово присуство у Убу јесте дар Божији њему, дар који му чини неизрециву радост, што и нас није оставило раводушним. Слава Богу за све!

Извор: Епархија ваљевска