Слава придворне капеле Светог Василија у Новом Саду

У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена Светог Василија Великог, Архиепископа Кесарије Кападокијске, 13. јануара 2017. године, отпочела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду.

Свечано вечерње служио је Преосвештени Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење протопрезвитера Владана Симића.

-Обичај је у последњих два, три века да се 1/14.  јануара обележава и почетак Нове године, то је сутра, по нашем старом календару, иако је уствари црквена Нова година 1. септембра, по древној традицији, још из библијских старозаветних времена, али у новије време, под разним утицајима, са разних страна, почело је обележавање такозване грађанске Нове године, поред црквене. Користим прилику да, свима вама, свој нашој браћи и сестрама по вери, честитам и тај новоуведени и не строго црквени празник, али да зажелим свако добро, сваки благослов и духовни напредак у овој Новој години, рекао је владика Иринеј по завршетку вечерње службе.

На дан празника, епископ Иринеј је служио је свету Литургију уз саслужење епископа Јована (Пурића), протопрезвитеâ Григорија Сапсаја и Владана Симића, као и новосадских ђакона.

Беседећи по прочитаној Јеванђелској перикопи, владика Иринеј је објаснио зашто је било потребно да се обичај, предвиђен да символизује завет старозаветног човечанства и Бога, односно оданост народа Божјега Господу, примењује на дете које није обично, смртно дете, него Богочовек.

-Бог који се рађа као дете нас ради, а после тога и обичај обрезања се примењује на Њега као и на сву другу децу, иако Он нема греха. Он не само да нема греха него је Он носилац вечног савеза, завета између Бога и човечанства. Дакле, примењује се старозаветни обичајни закон на самога Законодавца, навео је владика Иринеј, додајући да празник Обрезања Господа и Спаса нашег Исуса Христа потврђује реалност људске природе у једном и недељивом Богочовеку. -То надахнуто говори и апостол Јован Богослов, који каже да сваки дух, сваки људски дух, који признаје да је Христос дошао у Телу - од Бога је, а сваки који говори да Христос није дошао у Телу - није од Бога него од  ђавола. Црква овај велики празник свечано прославља, и то, како је Владика истакао, не само као сећање на један догађај из овоземаљске биографије Господа Исуса Христа, него да би свима нама то био образац и правило нашег живљења и делања.

-Пример таквога живљења, образац кротости, смирења, учитељ истините вере био је Свети Василије Велики. Није био само одличан теолог, већ и велики монах, аскета, духовник, молитвеник и борац за чистоту вере. До дана данашњега, православно монаштво се у основи руководи оним  правилима манастирског и монашког живота која је он написао, рекао је Епископ.

-Светом Василију су многи храмови посвећени, па и овај скромни придворни храм у Новом Саду. Владика Иринеј је казао да су сви украси у параклису, тако скромни, дело људи који су ишли путем Крста, као емигранти, избеглице, пред терором из своје отаџбине. -Ти људи су, куд год су стигли из своје далеке отаџбине Русије, прво подизали себи храм. Ту су се сабирали, славили Бога и сећали се једни других. Наш велики владика Иринеј Ћирић је, учивши се у Русији и заволевши тамо народ, одобрио да та избегличка руска заједница служи управо у овом скромном храму, нагласио је Владика бачки Иринеј.

Епископ Јован је благословио славски колач и жито, после чега је заблагодарио Богу што нас је, молитвама Светог Василија, окупио данас у параклису у Владичанском двору. -Нека Господ укрепи нашег владику Иринеја, да му да силе, крепости и снаге у ношењу крста. Заиста нам требају молитве Светога Василија Великог у богословствовању јер смо ми само ученици, они који праве увод у богословље, а он је заиста богослов за пример, корифеј учитеља и отаца Цркве, казао је Епископ Јован.

Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.

Извор: Епархија бачка