Слава Саборног храма Светог Симеона Мироточивог и духовна академија у Беранама
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Харалампија, 23. фебруара 2014. године, свету архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег у Беранама.
Након Литургије освештани су крстови, прилог г. Здравка Станковића, за звонике на Саборном храму Светог Симеона Мироточивог, који се подиже у Беранама. Владици будимљанско-никшићком г. Јоаникију у Литургији, поводом празника Преподобног Симеона Мироточивог и великог јубилеја – 900 година од његовог рођења, саслуживало је више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Молитвеном сабрању присуствовао је, у великом броју, вјерни народ беранског краја, од којих је један број приступио Светој тајни причешћа.Након Литургије Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије преломио је, са свештенством и вјерним народом славски колач у славу Светог Симеона Мироточивог, коме се, љубављу, слогом и трудом вјерника, подиже храм у Беранама. Владика је, потом, обавио освећење крстова за звонике на овом Саборном храму. Сабраном вјерном народу архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.
"Данас, у овај свети, недјељни свечани дан, драга браћо и сестре, прослављамо и Преподобног оца нашег Симеона Мироточивог у народу познатијег као Стефан Немања. Којим ријечима да похвалимо Светог? Да ли да говоримо о чудесним његовим подвизима како је стварао, утврђивао своје отачаство, како је ослобађао своје отачаство водећи ратове са Византијцима и свима који су се противили да српски народ добије слободу. Он се прославља као објединитељ српских земаља и као онај који је обновио своју стару дједовину, а његовом старом дједовином зове се дукљанска држава, зетска, односно данашња Црна Гора“.
"Рођен је на Рибници, али је временом заузео престо великог жупана код Срба, али то још није значило да је српски народ од византијског царства добио потпуну слободу, потпуну самосталност. Мала је била тадашња Србија да ратује са моћним византијским царством, али је и византијски цар препознао, преко Светог Симеона и преко српског јунаштва, да тај народ заслужује слободу, па је ријешио да прекине ратове и ороди се са том племенитом лозом. Дао је византијску принцезу за средњег Стефановог сина каснијег првог Првовјенчаног краља Стефана ктитора манастира Жиче“, подсјетио је Преосвећени Епископ.
Говорећи о ктиторству Светог Симеона Мироточивог, који је подигао бројне задужбине од манастира Вољавца код Бијелог Поља, Студенице и Ђурђевих Ступова до манастира Светог Николе и Свете Богородице у Топлици и бројне друге светиње, све до најзнаменитије наше светиње манастира Хиландара, Владика будимљанско-никшићки је истакао да све те славне задужбине свједоче дубоку вјеру и побожност Светог Симеона.
"Говори се у његовим житијима да је сваки подвиг, свако добро дјело почињао са молитвом, трудећи се да све добро испуни, али увијек ослањајући се на велико име Божје и на велику славу Божју, тако да све оно што је радио Бог је благосиљао и давао му успјех. Носио је свој крст и често наилазио на велике препреке чак и од својих најближих, а и од противника оснивања српске државе. Неколико пута је бивао заробљен, али се никада није поколебао, никада није посустао. Ко га је, драга браћо и сестре, кријепио, ко му је давао снаге? Његова света вјера и Господ му је давао снаге да одоли свему и да побиједи. Све оно што је чинио овјенчао је великом славом и успјехом, постао отац цијелог нашег народа, не само као творац државе, него и као духовни отац“.
"Зато ми имамо ту повластицу, тај призив и завјет пред Богом да подигнемо овај дивни храм Светоме Симеону Мироточивоме, ономе који је коријен свим српским светитељима и свим српским ктиторима, који је духовни вођа нашем народу кроз вјекове. Подижемо, ево, уз помоћ Божју, ову дивну и знамениту светињу овдје. Велика је милост Божија да се овдје подигне и заблиста свети храм, не зато што смо ми тако моћни и богати да га подигнемо, него зато што је то воља Божија, што је Свети Стефан Немања Симеон Мироточиви, заправо, градитељ овог светог храма, а ми имамо прилику да се уградимо у ову светињу и да постанемо удионици ктиторства Светога Симеона Мироточивога. Овај храм ће, ако Бог да, имати велику славу пред Богом, можда не мању од манастира Студенице, цркве Светог Николе у Куршумлији и других светиња, али ми још не знамо шта ће да буде, Бог зна, и они људи који вјерују у градњу ове наше светиње“, поручио је Његово Преосвештенство.
Владика је казао да је један од великих приложника овог светог храма честита старина, г.дин Здравко Станковић са својом породицом, који је већ до сада приложио много за Саборни храм у Беранама. Он је и приложник крстова, којима ће овај свети храм бити ознаменован силом Часног и животворног Крста Христовог.
"Да крст Господњи буде заштита свима који у овом граду живе, који у овај свети храм улазе, а породици г.дина Здравка нека буде на благослов, на здравље, на спасење и на свако небеско и земаљско добро. Нека би дао Бог да се убрзо саберемо под сводовима овог светог храма и да у њему одслужимо прву службу Божију. Надам се да ће у ово доба сљедеће године бити прилике да се саберемо под сводовима овог храма и да његову славу прославимо светом службом, коју ћемо у њему обавити. Треба нам, наравно, неколико година великог труда, братске слоге, љубави и молитве Богу, да бисмо овај храм завршили, како смо планирали, до 2019. године, када је велики јубилеј Српске православне цркве, да бисмо се у обиљежавање и прославу великог јубилеја – 800 година од оснивања Српске Архиепископије укључили са освећењем Саборног храма у Беранама“.
"Тако планирамо и Богу се молимо, а Бог нека одреди вријеме које ће бити Богу најугодније за освећење нашег Саборног храма. Желим да заблагодарим Црквеној општини беранској и Одбору за изградњу Саборног храма у Беранама, добрим и честитим људима, који су доста труда поднијели око изградње храма и око свега што се ради овдје, са малим могућностима, али учинили сте, хвала Богу, доста“.
'Још једном да заблагодарим, посебно, великом добротвору и приложнику г.дину Станковићу, његовој породици, и свима вама, драга браћо и сестре, који се укључујете у заједницу са нашим свештеницима, да се заједно Богу молимо и заједнички трудимо на славу Божију. Све што чинимо, чинимо надајући се да ће Бог излити Своју велику милост на све нас, да ће нас обдарити сваким добром и дати нашем народу напретка, здравља и среће, да се извучемо, прије свега, из духовних криза, па онда из економских и сваких других, али је најважније да међу нама има братске слоге и љубави, а Бог ће благословити да буде и свега другог што нам треба“, поручио је на крају своје надахнуте бесједе Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Поводом празника Преподобног Стевана Немање Симеона Мироточивог и прослављања значајног јубилеја – 900 година од рођења Светог оца нашег Симеона Мироточивог, утемељивача српске историје и традиције, православне вјере и духовности, Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Беране организовале су свечану академију, која је одржана у суботу 22.фебруара 2014. године у сали беранског Центра за културу.
Сабрање је благословио, честитајући празник Светог Стевана Немање Преподобног Симеона Мироточивог, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
"Започели смо прославу девестогодишњице од рођења Стевана Немање, драга браћо и сестре, овом свечаном академијом, вечерашњом службом и сјутрашњом светом Литургијом. Поред започетог Саборног храма у Беранама те свечаности започели смо у светосавској Епископији будимљанско-никшићкој, која има много разлога и оних општих, на нивоу цијелог народа, и посебних, на нивоу саме Епископије да овај празник и овај велики јубилеј обиљежи и да му посвети нарочиту пажњу“.
"Ми смо овдје на постојбини Немањића, у срцу старе Рашке, данашње Црне Горе, поред велике немањићке светиње која је прославила знаменити јубилеј 800 година свог постојања и градимо Саборни храм Светог Стефана Немање у центру Васојевића, у центру Берана. Поводом тога желим да поздравим све добротворе, градитеље, приложнике, ктиторе овог светог храма, а међу нама један од највећих је г.дин Душко Бојовић и многи други наши добротвори и приложници, који су се већ уградили у ову светињу. На такав начин они саучествују у ктиторству највећег од свих ктитора српског народа Светог Стефана Немање“.
"Он је корјен не само нашим државотворцима и светитељима, него и ктиторима, познат по својим славним задужбинама, које су понос српског народа и цијелог православља од манастира Вољавца поред Бијелог Поља до Студенице и Ђурђевих Ступова и манастира Светог Николе у топличком крају и осталих бројних великих задужбина које је он, за вријеме своје дугогодишње владавине, подигао. Све то не би имало толико велики значај да он као Божји човјек није био надахнитељ свим каснијим подвижницима, државотворцима, културним дјелатницима и ктиторима у нашем народу“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Бесједу о Светом Симеону Мироточивом одржала је проф. др Лидија Томић. Она је подсјетила да је темеље српске средњовјековне државе поставио Симеон Немања, а својим државничким успјесима он је омогућио и модерни развој средњовјековне државе, те православне духовне традиције.
"Градио је и подизао манастире као задужбине и светиње, приносећи Господу захвалност и молитву. Кроз велику жртву и љубав, Стефан Немања је изграђивао земљу као "добри господин“ и "благи пастир“, као "наставник“ и "учитељ“, као неко чију су земљу неформално звали по свом творцу – "Немањина Србија“. Од тада, до данас, Стефан Немања је био и јесте родоначелник владарске династије, државотворац и визионар, бранилац рода и српског имена, свијетли примјер владарске снаге и саборности, окренут духовној вертикали чистоте и смјерности“.
"Стефан Немања се одрекао престола у највећој владарској моћи, знајући да је небеско Царство моћније од земаљског живота. Велики жупан је постао монах Симеон и тако свој крст унио у "живо предање“ и ореол преподобног живота. Стефан Немања је најзначајнија личност свог времена јер је имао визију о свом и спасењу свог народа. Уградио је себе у земаљску и небеску причу о српском народу. Пут владара, монаха и светитеља Симеона Мироточивог био је пут мудрости и светости, одлучан, храбар и светлозаран у борби за напредак државе и духовно узрастање народа“, истакла је Лидија Томић.
Први књижевни јунак у српској средњовјековној књижевности, према ријечима Лидије Томић, био је Стефан Немања, који је окарактерисан "као оснивач Српске земље и подвижник који води своје стадо духовним висинама“. У историјској литератури, додала је она, Преподобни Симеон се квалификује као "најзнатнији међу српским владаоцима 12. вијека“, заслужан за уједињење "српске земље под влашћу своје породице“, за проширење „пограничних области на истоку и југу“.
"Стефан Немања је владао тридесет и седам година и за то вријеме изградио велики број знаменитих манастира – манастире Св. Богородице и Св. Николе у Топлици, манастир захвалности светом Ђорђу – Ђурђеве Ступове у Расу, Манастир Богородице Добротворке у Студеници, Манастир Хиландар, посвећен Ваведењу Богородице. Док је подизао манастире, казује Стефан Првовенчани, "увек и непрестано слаше молбе Господу и Богу и Спасу нашем Исусу Христу и пречистој матери Његовој“.
"Слао је помоћ ("дарове“) за изградњу цркава у Јерусалиму, Риму, Барију, Цариграду, Скопљу, Солуну, Нишу, чувао вјеру и борио се против богумила. Свети Сава говори да је посједовао "Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову душевност“. Јединственост његове личности огледа се у хришћанском јединству праведности и милосрђа. Похвала Светог Саве говори да је Стефан Немања био "благи отац“, "учитељ правоверја“, "просветиоц цркава“, "служилац и љубитељ убогих“, казала је Томићева.
Прослављање Светог Симеона и на овој свечаној Академији садржи исти смисао похвале, којом се, још једанпут, подсјећамо да је Стефан Немања и данас, "наставник правоверја“, "учитељ благоверја“ и "светлило чистоте васељенске“.
"Подсјећајући се времена када је Стефан Немања у сукобу с византијском војском био заробљен, Митрополит солунски Евстатије, у својој бесједи која описује тријумфалну поворку византијског цара Манојла Комнина у Цариграду (1172), описује заробљеног Стефана Немању. Његов лик оставља снажан утисак на Евстатија и можемо рећи лијеп и снажан, чија љепота постаје духовна у сцени смрти када "онај којега се бојаху и трептаху на све стране, сад се могаше видети као један од туђинаца, убог, расом обавит где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, свима се клања, и умиљава, и проси од свих опроштаја и благослова“.
"Земаљска пролазност тијела прелила се у ријечи духовног праштања и молитве. Пут у вјечни живот освијетлила је божанска свјетлост на Симеоновом лицу када се "пребожанствени дух“ овог владара и монаха преселио у вјечни живот. Уснио је с иконом пресвете Богородице коју је тражио. На његовим грудима тада, она је и за нас, данас, најдубљи симбол Симеонове вјере и духовне усредсређености којом и ми, његови потомци, чувамо успомену на њега и његујемо вриједности које је поставио на почетку своје, и наше, историје и традиције“, закључила је на крају бесједе проф. др Лидија Томић.
У програму свечане духовне академије учествовали су: књижевници Милутин Мићовић и Радомир Уљаревић, црквени хор Свете мати Анастасије, гуслар Слободан Фемић, дјечији хор из Берана.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
