Слава Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је 26. фебруара 2022. године, на празник Светог Симеона Мироточивог, свету архијерејску Литургију,у Саборном храму Светог Симеона Мироточивог који се подиже у Беранама чиме је та светиња прославила молитвено своју храмовну славу.

Саслуживало је свештенство архијерејског намесништва беранског и монаштво Епархије, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао верни народ беранског краја.

Архипастирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Методије, честитајући велики празник и указавши на ријечи Божје: Ко хоће за мном да иде нека узме крст свој на плећа своја и нека се одрекне себе и за мном иде, јер ко хоће да сачува живот свој тај ће га изгубити, а ко живот свој положи мене ради и јеванђеља ради тај ће га сачувати.   

„Ове ријечи Христове, јеванђељске које су, прије више од двије хиљаде година, изишле из Његових божанских уста проходе и иду кроз све вјекове до данашњег дана и до краја свијета и вијека. Сви они који су сљедовали Христу, који су се одрекли себе и узели крст свој, прате и све оне који су били Христови ученици, праоце наше, а првог међу њима, кога се данас сјећамо, Светог Симеона Мироточивог. Кад је Христос то говорио у свом времену људи, који су Га тада слушали, добро су знали шта значи ријеч узети крст свој на леђа своја и ићи за Њим“, казао је Владика, додавши да је Римска империја кажњавала најстрашнијом казном, крсном смрћу, оне који су били непријатељи државе. Шта је Храстос тим ријечима, које смо чули данас у светом Јеванђељу, хтио да нам поручи свима који ће да Га сљедују, не само тада него и данас и у све вјекове? Све оно што ми мислимо да је цјелокупно наше бивствовање које смо утемељили на новцу, положају, сили и моћи који из тога произилазе, тај живот ако хоћемо да сачувамо а с којим Христос никакве везе нема, ми ћемо изгубити и оно што је најпретежније, а то значи душу, значи да ћемо изгубити своје биће; онај ко остави то што се подразумјева данас у овом свијету под појмом живот и ко крене за Христом, да иде с повјерењем у Њега, тај ће спасити душу своју“, беседио је Његово Преосвештенство.

„Човјек који, по Владикиним ријечима, свој идентитет не поистовјећује са друштвеним положајем у овом свијету, сићи ће дубље у своје биће, до мјеста које се зове нулта тачка, на којем отпада све оно што мислимо да јесмо. Срешћемо се у тој најдубљој тачки са Христом, а онда ћемо стећи дивно и величанствено осјећање, поред мира и радости, осјећање свејединства са сваким човјеком и са сваком твари. То дубоко осјећање јединства са свим што постоји зове се љубав. Само они који сиђу у ту тачку нулту свога бића, гдје је Христос у дубинама нашим, стећи ће то најплеменитије и најузвишеније осјећање за које смо се родили и дошли на овај свијет, доведени Христовом руком, из небића у биће приведени, и стећи ћемо љубав, а то значи стећи ћемо Царство небеско. Само онда кад се љубав зацари у наши међусобним односима, тада је дошло Царство небеско међу нас. Оно није нека географска или просторна одредница до које треба стићи, Царство небеско и то дубоко осјећање је наше стање које треба да постигнемо благодаћу и милошћу Божјом. То се постиже најљепшом од свих врлина, смирењем“, поучавао је Епископ Методије.

„Прослављамо Светог Симеона Мироточивог, силног и великог жупана ових простора, човјека моћног, неустрашивог и храброг. Његова највећа храброст очитовала се у томе што је повјеровао у Христове ријечи да се свега овоземаљског одрекне и да свој идентитет и постојање заснује на Христу. Све је то оставио и постао је најсилнији, најмоћнији и неупоредиво више, него што је био док је био велики жупан. Да је остао само велики жупан, једва да би се њега данас сјећали, да се није одрекао себе и свог живота, и да није кренуо за Христом и стекао Царство небеско. Сјећамо и владике Атанасија, великог архијереја, епископа, пастира, теолога, богослова Цркве Божје. Данас му је годишњица и у Требињу су се састали наши архијереји да му одслуже помен. Сјећамо се, између осталог, и тога кад га је неко питао гдје је граница између смирења и људског достојанства, докле човјек да се понизује и да се смирава када неће угрозити достојанство људске личности, а владика Атанасије је одговорио да не постоји граница између смирења и достојанства, већ да је смирење највеће достојанство људске личности и у томе нема краја. Само ће нас оно довести у ту тачку гдје ћемо се срести са Христом и сами са собом, гдје ћемо се срести и са ближњима својим. Упамтите – никад не можемо свој однос са Богом изградити искључујући, при томе, однос са ближњим својим. Ко Бога у свом ближњем не види тај није на добром путу и то је највећа и права, једина и истинска порука данашњег празника и славе Светог Симеона Мироточивог. Он је то, не својим ријечима и писанијем, него својим животом потврдио; упокојио се у хиландарском манастиру, на скромној асури и каменом испод главе, гледајући икону Пресвете Богородице, у крајњем смирењу. Он је открио онај многоцјени бисер због кога се свега овоземаљског одрекао. То је идеја и програм на коме су после сви његови потомци били оно што јесу и због чега се ми сјећамо те славне светородне лозе Немањића“.

„Ово је, поред свега тога, величанствен дан зато што смо се, први пут, сабрали овдје, под сводовима овог дивног и величанственог Храма и одслужили свету Литургију. Данас смо се у великом броју састали, са нашим првацима државе и народа, сабрали смо се као дјеца Божја да се Богу помолимо и сиђемо у ту најдубљу тачку нашег бића у ком ћемо се сјединити са Богом, са собом и једни са другима“, поручио је владика Методије.

Током Литургије, прве која је одслужена у Саборном храму Светог Симеона Мироточивог, појало је братство Православне омладине Свети Евстатије из Берана. Поводом Задушница служен је помен. Епископ будимљанско-никшићки Методије је освештао и преломио славски колач и жито свечара. Литургији је присуствовао премијер Црне Горе Здравко Кривокапић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка