Слава Спомен-храма Светог Саве на Врачару

11. Мај 2012 - 11:12

Празник Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, слава заветног храма српског народа, молитвено је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј.
Уз звуке звона и пој свештенства, првојерарха Српске Православне Цркве на Светосавском платоу дочекао је старешина Храма, протојереј-ставрофор Радивој Панић, свештеничко братство Храма и многобројни народ српске престонице. /извештај Радија Слово љубве/

Литургијском сабрању, на коме су саслуживали Преосвећена Господа Епископи, Хвостански Атанасије и Ремезијански Андреј, као и четрнаест свештеника и петoрица ђакона Архиепископије београдско-карловачке, присуствовали су Његово Краљевско Височанство Принц Александар Карађорђевић са члановима Краљевске породице и Крунског савета, представници Града Београда, протонеимар Храма проф. др Војислав Миловановић и други гости. Својим појањем Хор Мокрањац је улепшао богослужење.

Спаљивање моштију Светог Саве

Сваке године, 10. маја, Српска Православна Црква молитвено се сећа и обележава дан спаљивања моштију Светог Саве Српског. Године 1594. на београдском брду Врачар, турски војсковођа Синан-паша сурово кажњава Србе. Те године банатски Срби су подигли устанак против турске власти. Лик српског великана ношен је на заставама. Као казну за ову буну у крви угашеној, Синан-паша је наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија. Мошти Светог Саве биле су, по речима историчара, „извор српског државног легитимитета" и „симбол српских традиција о држави и независности". Како бележе савременици, овај злочиначки чин је био пропраћен непогодом, градом и олујом. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране.