Слава Старе цркве на Башчаршији

Стара српска православна црква Светог архангела Михаила на Башчаршији у Сарајеву прославила је у понедјељак, 21. новембра, крсну славу Сабор светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестјелесних – Аранђеловдан.

Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај, уз саслужење седам свештеника и два ђакона Митрополије дабробосанске.

У току литургије владика Николај је рукоположио ђакона Марка Јаковљевића у чин свештеника.

Отац Марко свештеничку службу обављаће у Фочи.

Након литургије обављен је славски обред.

У име митрополита Николаја присутним вјерницима обратио се архијерејски намјесник протојереј-ставрофор Милорад Љубинац честитајући најприје свечарима који славе овај празник као крсну славу.

Он је указао на значај који у српском народу имају овај празник и Стара црква на Башчаршији.

Протојереј Љубинац навео је да Црква арханђела Михаила назива архистратигом, јер се сматра главом војске анђелске која поштује вољу Божију.

„Хришћанска есхатологија даје велику улогу арханђелу Михаилу у коначној побједи над злом, као и учешћу у самом суду Господњем.

У народу су познате молитве светом Михаилу за исцјељење обољелих, а то је повезано са вјером да је он побједник над злим духовима, који се у хришћанству сматрају узроком свих болести.

Стара православна црква на Башчаршији најстарији је сакрални објекат у Сарајеву и околини и као таква представља најбогатији и најважнији културно-историјски споменик од прворазредног значаја за општу културну баштину.

У прилог томе говори и податак да је Комисија за очување националних споменика БиХ градитељску цјелину цркве прогласила националним спомеником БиХ.

Када је изграђена Стара православна српска црква у Сарајеву, са сигурношћу се не може рећи, јер писаних трагова о томе нема, али са великом поузданошћу може тврдити да је то било прије доласка Турака на ове просторе.

О тачном времену настанка цркве и њеном развоју кроз историју постоји више различитих мишљења. Неки њену изградњу смјештају у 5. или 6. вијек, а неки у раздобље од 12. до 14. вијека, док неки помињу њену обнову у вријеме отоманске управе на овим просторима у 15. и 16. Вијеку.

Извор: Митрополија дабробосанска