Слава у манастиру Завала

У уторак, 21. новембра/4. децембра, у манастру Завала је прослављена Храмовна слава - Ваведење Пресвете Богородице. Светом Архијерејском Литургијом (у којој су узели учешћа многобројни вјерници Поповог поља, Требиња и читаве наше Епархије), началствовао је Његово Преосвештенство Епископ ЗХиП господин Григорије, уз саслуживање двојице игумана, (манастира Тврдош и манастира Завала), и више свештеника Епархије ЗХиП. Радост празника и свечано, славско расположење употпунио је још један радостан догађај: у оквиру свете Литургије, Епископ Григорије је у чин мале схиме замонашио сабрата Манастира Завала, Миодрага, давши му ново, монашко име Петар, и предајући га духовном руководству Игумана и молитвеном заступништву Пресвете Богородице, Заштитнице Завалске обитељи. Након Литургије и резања славског колача у порти манастира, у монашкој трпезарији је за све присутне постављена трпеза љубави.

Бесједа Владике Григорија у манастиру Завала:

„У Име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре, данас је слава овог светог Храма, данас је слава Цркве Божије. Данас славимо улазак Мајке Божије у Храм. Данас славимо Њено посвећење Богу, и као што смо пјевали у једној пјесми - Она улажаше у Храм Божији благодат сводећи. Њено посвећење је постало наше освећење. Њен живот је постао наша нада и наша радост. Њена вјера - наше утврђење. Рођење Сина Њенога - наше спасење. Од Ње и кроз Њу спасен је овај свијет, од Ње и кроз Њу десило се оно што смо безброј пута чули и научили: да сваки онај који вјерује не погине, него да има Живот вјечни. Зато је Мајка Божија, Дјева Марија, Приснодјева, на тако важном мјесту у Цркви Божијој, на најважнијем мјесту. Зато је Њено мјесто и на иконостасу, и у Олтару, и у апсиди, и свуда гдје се окренете у Цркви Божијој видјећете Марију Богородицу. Она је, како кажу црквени пјесници, љествица између Неба и земље, Она је мост који спаја и преводи из смрти у живот. Она је, једном ријечју, Невјеста неневјеснаја, Она је радост живота нашега. Пресвета Дјева Богородица, кроз своју слободу, кроз своју љубав, својом вјером, својом надом, својим трпљењем и својим смирењем заслужила је да буде најблагословенија међу женама. И да роди Онога Који је шири од Небеса. Да Онај Кога Небеса не могу обухватити, Себе смјести у утробу Њену.

Зато је, драга браћо и сестре, толика слава и таква слава Њена, зато се слави сваки Њен корак. Зато је важан, зато је најважнији онај почетак Њеног служења Богу, када су је Њени родитељи, стари и побожни, добивши је у старости - посветили Богу, да служи у храму Божијем. Њено служење било је у томе што је слушала старјешине и непрестано служила Богу молитвом, постом и послушањем. Зато је Она и Учитељица нашег живота, Она је брза Заступница, Она је блага Мајка Благога Цара Која се моли за нас и Која увијек може да измоли нама опроштај наших сагрјешења. Она је - иако је родила - и прва Монахиња и Учитељица свакоме монаху.

Данашњи празник тако нама донесе још једну радост, да још један брат наш иде путем Пресвете Богородице. И он данас као и Она сада улази у храм да служи храму и да се посвети храму тј. Цркви Божијој, у смирењу, у послушању, у служењу и у раду, у ономе што му старјешине заповједе и у служењу Богу Живоме. Чули сте како је написано, браћо и сестре: Сваки онај који воли већма него Мене дијете своје није Мене достојан. То значи, браћо и сестре, то говори Господ да: Ако ли не волиш Мене, човјече Божији, на земљи, нећеш моћи вољети ни своју матер, ни оца, ни своје дијете. То је велика истина! И зато је рекао: Ако не волиш Мене највише на свијету, онда ниси достојан никакве љубави, и ничије љубави, и нећеш моћи да волиш никога, нити ћеш моћи да примиш љубав од другога.

Зато је важно, браћо и сестре, да служимо Богу, колико ко може, и како ко може, са чистом савјешћу и са искреним срцем, а то не значи да си безгрешан јер нема човјека да живи на земљи а да је без гријеха, него то значи да вјерујеш, то значи да се надаш, то значи да трпиш, то значи да волиш, то значи да желиш смирење и да желиш Живот Вјечни. А онда, кад тако желиш, када тако закорачиш ка своме циљу, кад схватиш да је живот у овом свијету служење и Богослужење, онда ће те дотакнути Рука милости Божије и благодати Божије и онда ћеш и ти као Богородица Марија, Свесвета Дјева, бити онај који у храм улазећи благодат своди на себе, и освећује се и просвећује се.

Зато је, драга браћо и сестре, данас велика слава, данас велика радост, данас велика милост и велика благодат. Ми нисмо најчешће ни свјесни каква је и колика је благодат која нам се дарује, како и колико Господња рука односи s̀ нас наше бреме и како јарам овога живота бива пренесен на Њега и како постаје лак. Зато вам свима хвала што сте данас овдје. Зато хвала Богу и највише хвала Мајци Божијој. Да Бог дâ, да службу Божију принесемо у миру, смирењу и покајању, и да нам Господ дарује неописиву и неизрециву Своју благодат.

Амин, Боже дај."

Прилог припремили: Сестринство Манастира Св. Ап. Петра и Павла