Славско сабрање у Крагујевачкој богословији увеличао чин монашког пострига професора Јована Прокина

У понедељак, 25. новембра 2019. године, свечаним и празничним вечерњим у школском храму одпочела је прослава патрона Богословије Светог Јована Златоустa у Крагујевцу.

Вечерњим богослужењем је началствовао Високопреосвећени Митрополит загробачко-љубљански г. Порфирије. Анђеоски образ и ризу спасења на себе је примио професор Новог Завета и Литургике г. Јован Прокин, добивши име небеског заштитника Крагујевачке богословије  - Светог Јована Златоуста.

На дан празника, 26. новембра, Високопреосвећени Митрополит г. Порфирије је началствовао евхаристијским сабрањем уз саслужење надлежног архијереја, Преосвећеног Епископа шумадијског г. Јована, као и гостију из сестринских богословија: ректора Богословије у Сремским Карловцима протојереја Јована Милановића и ректора Богословије у Фочи јереја Љубомира Пријовића, професора Богословије у Призрену јереја Јована Радића и ђакона Бојана Радичевића, као и професора Богословије у Сремским Карловцима јереја Станка Лакетића. Литургији су присуствовали и господа професори из богословија у Београду, Ниши и на Цетињу.

Према устаљеној пракси, на Литургији су у чин чтеца рукопроизведени ученици завршног разреда који су клирици Епархије шумадиске. У приви степен свештенснства ступили су: Марко Станишић, Никола Караклајић, Александар Бојанић и Бошко Димитријевић.

После прочитане јеванђелске перикопе о добром пастиру, проповедао је митрополит Порфирије: -Свака реч Јеванђеља јесте реч Божја, реч Христова, иако је у прошлости већ изречена, она не губи своју снагу и вечни смисао. Сада смо чули реч Христову, реч Њега самога, која нам открива да је Он дошао у свет, не да би основао неку нову заједницу, идеолошки другачију, не да би утемељио неки нови философски правац који би био само још један више у ондосу на претходне, већ је Господ дошао искључиво и само да спасе људски род. Истовремено, основао је Цркву своју, да она буде радионица спасења, да она буде предукус Царства Божјег, да она буде Царство Божје међу нама управо кроз овај моменат, кроз свету Литургију. Тако и у причи коју је Господ изрекао, а записао је апостол Јован, Он позива све нас да се угледамо на Њега, да нам Он буде образац и узор. Ми данас славимо једног таквог пастира Христовог, кроз чије дело се пројавила служба Христова. Тај пастир јесте Јован, прозван Златоустим. Тако је назван због златних и спасоносних својих речи, али те речи нису биле само дивно изречене, нису биле пука реторика, већ су биле испуњене Духом Светим и у себи носиле снагу која се није само дотицала срца свих људи који су га слушали, већ дотиче и наша срца, срца савремених хришћана. Та снага речи проповедника речи Божје није у стилу, није у начину на који је та реч изречена, него је у унутрашњем односу са Богом и Христом. Ако та реч Јеванђеља није потврђена животом, односно ако не извире из живота по Христу, онда та реч, ма колико лепо била изречена, нема никакву снагу. Ма колико Свети Јован Златоусти имао спасоносу, златну и убедљиву реч, пре свега има спасоносни, врлински живот. Зато сада када славимо светог Јована Златоустог, морамо знати да наша реч има снагу само ако живимо светим животом каквим је он живео.

Током празничне Литургије владика Јован је рукоположио монаха Јована (Прокина) у чин јерођакона.

По завршетку свете службе уследила је свечана академија посвећена јубилеју осамстогодишњице аутокефалности Цркве Српских и поморских земаља коју је отворио хор Богословије под вођством професора појања Немање Старовлаха, док је ректор Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић свима пожелео добродошлицу. Професор Богословије јереј Владан Костадиновић је прочитао своје излагање о историјским приликама у време добијања аутокефалије Српске Православне Цркве, на кога су се изабраним текстом надовезали рецитатори ученици Богословије Милан Јеличић, Марко Станишић и Павле Луковић.

У наставку ученици Дејан Костић (на гитари) и Стефан Стојановић (на фрули) извели су песму Зајди, зајди. За крај програма хор је уз инструменталну пратњу ученика отпевао песму Играли се врани коњи. Као и свих претходних, и ове године у прослављању школске славе учествовао је велики број бивших ученика Крагујевачке богословије. Прослава је настављена уз свечани ручак у школској трпезарији, уз песму и пријатно расположење.

Милан Јеличић, ученик петог разреда

Извор: Епархија шумадијска