Слободан Продић: Од Кулина бана и добријех дана...

Након дуговремене летаргије у којој се обрела медиавелистика међу ауторима који стварају на српском језику, коначно смо у прилици да са искреном радошћу говоримо о томе да је светлост дана угледала једна заиста интересантна књига. Реч је о делу са, за савременог читаоца, помало необичним насловом. Наиме, Слободан Продић, еминентни познавалац историје средњега века на Балканском полуострву, прихватио се труда да у неколико интересантних прилога изложи занимљиве детаље о догађајима из историје средњовековне Босне.

Централна личност у овим прилозима јесте босански бан Кулин - једна, слободно то можемо рећи, контраверзна личност о којој се данас мало тога поуздано зна. Историјских извора који говоре не само о бану Кулину, него уопште о историји Босне у периоду друге половине 12. и првих година 13. века заиста је мало. Управо то и отежава озбиљно историографско проучавање овог периода историје, али Продић, као истраживач који историјским изворима приступа на крајње професионалан начин и у њима тражи детаље који могу бити од користи у изналажењу нових чињеница везаних за поједине личности или догађаје из средњега века, кроз анализу ћириличног натписа на плочи бана Кулина и детаља из тзв. ,,Билинопољске изјаве” од 8. априла 1203. године, заиста успева у томе да савременом читаоцу приближи поједине детаље из живота бана Кулина.

Истовремено, својим научним приступом, ова књига читаоцима приближава и крајње интересантне детаље везане за верски живот у средњовековној Босни који су, како нам је то добро познато, били и те како турбулентни и неретко повод за велике проблеме током читавог средњега века.

Као што смо споменули у првој реченици овог невеликог приказа изузетно занимљивог дела, српска медиавелистика је у приметној кризи. Ова криза нарочито се осећа и у евидентном помањкању радова који говоре о средњовековној историји Босне и историји српског народа на овим просторима. Шта је разлог томе - то је већ једна тескобна тема која, сама по себи, може послужити за стварање опширног рада који само додатно може појачати ионако већ опор укус горчине у устима.

С друге стране, тих али изузетно вредан и плодотворан аутор, какав заиста и јесте Продић, као неуморни трудбеник настоји да радовима попут овог медиавелистика добија не само нове и свеже продукте научног труда, него истовремено и остале ауторе позива да следе његов пример.

Ипак, свесни тога да у тренутном стању ствари нећемо скоро бити у прилици да и од других аутора из српског националног корпуса читамо овако квалитетне радове који се баве историјом средњовековне Босне, читаоцима препоручујемо ову најновију Продићеву књигу , потпуно уверени у то да ће заиста уживати у њеном садржају и прихватању нових знања и информација.

И за крај, оно што посебно желимо да напоменемо јесте следеће:

Издавач ове књиге је Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Митрополија дабро-босанска. Ово је, барем нама добронамерним читаоцима, потпуно разумљиво имајући у виду да су се догађаји о којима се говори у књизи десили управо на просторима који данас административно припадају територији споменутих епископија.

Увиђајност Његовог преосвештенства господина Григорија, осведоченог књигољубца, пројављена кроз давање архијерејског благослова заиста је за сваку похвалу, као што је за похвалу и труд свих оних који су, свако на свој начин, омогућили да ова књига угледа светлост дана и да барем мало развеје таму нашег незнања о средњовековној Босни.

У ишчекивању нових наслова насталих из Продићевог пера, читајући књигу ,,Од Кулина бана и добријех дана...”, покушајмо да схватимо колико заправо мало знамо о простору из кога потичемо...