Слово живог језика

На програму манифестације „Дани Светог Василија Острошког" вечерас, на празник Светог великомученика Георгија, одражана је промоција часописа „Слово", гласила групе професора српског језика и књижевности из Никшића, који су својевремено остали без посла не пристајући на преименовање у тзв. матерњи, односно црногорски језик

Публику у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког поздравио је јереј Слободан Јокић, старјешина Саборног храма Светог Василија Острошког, који је казао да се у оквиру ове традиционалне манифестација, која се по дванаести пут одражава у славу и част заштитника Саборне цркве и овог града, већ пет година, промовише часопис за одбрану српског језика. По ријечима свештеника Јокића данас многи у Црној Гори желе да сатру и избришу име српског језика, али је оно дубоко усађено и укоријењено у бићу овог народа и неће изаћи из његовог памћења, јер је то дало и омогућило Васкрсење Христово. У представљању „Слова" учествовао је проф. др Радмило Маројевић, истакавши, између осталог, да ово гласило обједињава све оно што треба да има један часопис посвећен србистици.

- Мисија „Слова" је савремена и историјска - не само да нас сабере и упути у наше невесело вријеме, него и да остане као залога континуитета свијести Срба о себи самима, нарочито у Црној Гори, и да постане један од оних међаша, који ће повезати епохе, оне срећније у успону са будућим у којима ће се о српском народу, његовом језику, књижевности и култури говорити онако како те компоненте српског бића заслужују, истакао је Маројевић.

На промоцији је говорио и књижевни историчар Ратко Пековић, који је истакао да би језик требао да буде средство хомогенизације и духовне еманципације једне средине, али у нашим приликама, он је постао средство дезинтеграције, раздора, подјела и манипулација у дневнополитичке сврхе. Пековић је, у том контексту, подсјетио на период после Другог свјетског рата, када у књижевним гласилима почињу да се воде расправе о националном питању, што је, по његовом мишљењу, претходило доношењу Устава из 1974.г., чиме је означен почетак дезинтеграције Југославије.

- Када ова размишљања пренесемо на црногорски простор можемо, са доста разлога препознати опонашање оне матрице пројектоване у Хрватској. У вријеме доношења Декларације о положају и називу хрватског језика 1967.г., под покровитељством партијског врха Црне Горе, организује се Симпозијум о црногорској књижевности, а нешто касније прекида се и рад на пројекту „Историје Црне Горе", због наводног „србовања" аутора. У загребачком „Телеграму" 1968.г. први пут јавно се објелодањује идеја о имену црногорског језика. Тада неки Црногорци, уз помоћ својих спонзора из Загреба, Београда и Титограда траже да се нормира црногорски језик. Дакле, идеја о преименовању српског језика у Црној Гори зачета је много раније у Коминтерни, па на једној партијској конференцији у Жабљаку 1940., а настављена и послије рата, да би у наше вријеме коначно добила и званичан атест и била стављена у функцију дефинитивног расрбљавања Црногораца, нагласио је Ратко Пековић.

По ријечима књижевника Бориса Јовановића, члана редакције „Слова" терет је и искушење, али и завјетност и радост бранити и сачувати српски језик на његовом изворишту.

- У Црној Гори данас траје битка која се не води од јуче и која ће се, ваљда, водити и сјутра. Словесни и језикословни битку воде ријечима, потпуно сагласни да је та битка најтежа, јер је њен побједник Истина, чије сјеме Боголичи човјека и баштини народ. Да ли је ико икада насрнуо на језик који га је створио и да ли је иједна власт растемељење уградила у темељ, све у страху да ће јој кућу раскућити чуваркућа? Српским је језиком Црна Гора исписала себе небом битисања, а сада је казнила себе људима који ликују оглашавајући како припадају језику који се не смије именовати сопственим именом, већ надимком, што је карикатурални портрет и криво огледало, замишљено као лични опис данашње Црне Горе, збуњене и смушене, расуте и растемељене. Тешко је и тужно гледати и горко сазнати да се данас не рађају потомци, већ очеви језика и власници, а не следбеници културе и духовности, рекао је Јовановић.

О новом броју часописа „Слово", који је изашао уочи Светог великомученика Георгија, говорио је уредник проф. Веселин Матовић. Он је запазио да постоји симболика у томе што се промоција одржава на дан Светог Георгија, јер аждаја са којом се борио Свети Ђорђе за српски народ као да још увијек није побијеђена и стално је присутна са њеним разјапљеним жвалама. Нови, 18. број „Слова" посвећен је највећим дијелом Косову. Тематски блок отвара одломак из недавно објављене поеме „Небеска тапија" пјесника Влајка Ћулафића, а доноси, између осталог, интервју са универзитетским професором Слободаном Костићем са Косова, једним од оснивача покрета Србистика, панораму савременог пјесништва Косова и Метохије, рад проф. Драгише Бојовића „Уништавање рукописног књижевног наслеђа и манастирских библиотека на Косову и Метохији", ( којим аутор износи запањујући податак да је током средњег вијека на овим просторима могло бити око 15 хиљада рукописа, а данас их је свега три ), као и неколико мисли Светог владике Николаја Велимировића, који је уз Његоша, најдубље, најслојевитије и најсвеобухватније мислио и говрио о Косову.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка