Спасовдан у Митрополији црногорско-приморској

Кучи - Данас је у Кучима Саборни храм Вазнесења Господњег прославио своју храмовну славу. Свечаност је започела Светом Литургијом коју су служили надлежни парох јереј Драгослав Ракић уз саслужење Јеромонаха Луке, настојатеља манастира Светог Димитрија у Кадића Боану, и јереја Слободана Лукића, пароха Црмничког.

Овогодишњи домаћин славе је Драгољуб Павићевић, који је се несебично потрудио да славу свечано уприличи.

Храм Вазнесења Господњег је Саборни храм свих Куча и цијеле парохије Кучко-братоножићке и љеворијечке, и ево већ другу годину за редом како је храмовна слава употпуњена са свечаном литијом кроз село, која је обновљена након више од 60 година, у којој се на четири кључна мјеста у селу чита Свето Јеванђеље и у молитвама призива благослов Божији на винограде, поља, усјеве, народ и на само мјесто.

Поред свечане литије која је обновљена, такође и сам храм је у фази цјелокупне обнове у протеклих годину дана, чије радови се приводе крају, да би сви скупа у радости дочекали и његово ново освећење које би требало да се догодити негдје на јесен.

Надлежни парох је у проповједи о схватању празника Вазнесења истакао, да се човјек вјером ослобађа од радозналости брзоплетости, и да се све остварује у радости Божијег давања и нашег примања, као и темељно искуство чувања и умножавања онога што нам се даје, то је „облачење у силу са висине“. А све нам је то дато кроз Христа и Васкрсење Његово и Свете Литургије кроз које се причешћивањем „облачимо у силу са висине“ и као такви улазимо у богодано „сједење са десне стране Оцу“ што је круна богодане части и радости, јер Вазнесење дакле које славимо јесте печат Васкрсне радости… Тако и ми обнављајући овај храм ми не обнављамо само грађевину, него обнављамо себе као прво физички у смислу присјећања својих предака који су га првобитно изградили и нама предали, као друго духовно управо на тај начин чувајући и умножавајући онога што нам се даје и на тај начин тежимо и ходимо ка мјери висине раста Христовог…

Поред овог храма и његовог освећења ми би на јесен требали имати и још једну велику свечаност, која обавезује све нас да заједно покушамо да је остваримо, а то је 400год. од „Сабора српских главара“ који се управо тако у многим списима и наводи, а који се управо догодио овде испред мале цркве Св.Јована Богослова, и ни мало није случајно што нам је Бог дао снаге да се овај велики Саборни храм приводи крају са радовима да би можда управо то могли и остварити, будимо сви скупа уједињени прије свега у молитвама јер нам је то сада најпотребније у реализацији свих жеља и планова.

Приликом сједења за трпезом и отац Лука нам се обратио са неколико ријечи поздрављајући овако диван и расположен сабор, пружајући ријечи подршке и савјета да сви остајемо у љубави, не мрзећи браћу своју, не стварајући разлике и раздоре међу људима ни на вјерској ни на националној основи јер тада бива велико страдање једног народа, које је задесило цијели свијет и као што се то догађа са браћом православцима у Сирији, да се сви држимо сабрани око Христа и имена Његовог, да би тако задобили вјечни живот.

Пипери - Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Спасовдан, са свештенством Свету службу Божију у цркви Вазнесења Господњег у Горим Мркама у Пиперима.
На Служби су одговарали чланови Дјечјег црквеног хора „Свети Сава“ из Подгорице.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђела Владика је рекао да је мјера Божанске љубави према свијету и човјеку Христово снисхођење, Његово жртвовање, смрт и погребење.

„Тиме не само што је Он призвао људе на љубав која не тражи своје, која се жртвује него је Сам жртвовао Себе за ближње своје, за творевину своју и све људе који на земљи живе. Тиме је открио сву пуноћу Своје Божанске љубави“, рекао је Владика.

Он је казао да је Господ тиме открио још нешто – смисао земаљског живота. „Ако се Бог жртвује за људе,ако Бог открива Своју љубав Својим распећем, онда и човјек, који је по слици и прилици Његовој, призван да се на христолики начин жртвује и себе приноси Богу на дар и ближњему својему на дар“, објаснио је Митрополит Амфилохије.

Након Светог причешћа храм је опходила празнична Литија, а онда је благосиљан славски колач.

Кум овогодишње храмовске славе Настадин Ивановић кумство за наредну годину предао је Зорану Новаковићу.

У још једном обрачању сабранима на данашњој слави Митрополит Амфилохије је рекао да је једина стаза која није завршена и која се неће завршити док је свијета и вијека јесте пут данашњег сабора.

„Ми смо као и први Христови ученици сабрани око Њега и никљакве разлике нема између нас, овдје данас сабраних и оних првих дванаест ученика Христових који су се сабрали око Њега и кренули на Гору маслинску“, рекао је Владика Амфилохије.

Острог - На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан у цркви Свете Тројице у Доњем манастиру служена је Света Литургија. Литургијом је началствовао јереј Радован Томовић, уз саслужење јеромонаха Сергија, архимандрита Мирона и ђакона Радмила Чизмовића.

Током Литургије бесједио је о. Сергије, сабрат манастира Острога. Рекао је да само име празника Спасовдан говори да то није безначајна ствар. ”Спасовдан-спасење. Шта значи спасење? Много је Хришћана који вјерују у Бога, вјерују да постоји нека сила, али нажалост, нијесу упознати са својим вјером онолико колико је потребно за спасење. Спасење значи истинско, цјеловито, потпуно сједињење човјека са Богом, својим Створитељем. То се постиже у Светој Цркви гдје нас Бог кроз све Свете Тајне сједињује. То је спасење.”, рекао је јеромонах Сергије. Сам Господ и безброј свједока из оног времена славе Христово Васкрсење. ”Христос својим постојањем показује да он није неко привидно створење. Наше је да се трудимо да живимо по Христу и да се на тај начин са њим сјединимо и тако спасимо”, додао је о. Сергије.

Након Свете Литургије обављено је резање славског колача десеточлане породице Петковски из Никшића, који иначе славе Никољдан, а Спасовдан им је прислава. ”И прошле године смо резали славски колач овдје. Мени и мојој породици много значи што нам је прислава управо Спасовдан и што можемо да је прославимо у острошкој светињи”, каже Ристо Петковски.

Празник Вазнесења Господњег празнује се 40 дана након Васкрса, тачније у четвртак шесте недјеље након Васкрсења Христовог, а слава је великог броја храмова и манастира, као и православних вјерника широм свијета.

Извор: Митрополија црногорско-приморска