Спој Лутерове теологије и мистике ”Све у свему” – О мистичкој мисли философа Јакоба Беме

Изложба у јубиларној години Реформације у Дрездену  од 26.08.2017 до 19.11.2017.

У Дрездену у дворској капели Резиденције крајем августа је отворена изложба посвећена актуелним импликацијама мистике Јакоба Бемеа. Ова изложба приказује рукописе, списе, графике и научне инструменте немачког философа, као и уметничка дела модерне на које је његово дело утицало, као што су Ханс Арп и Василиј Кандински.

Философ и мистичар Јакоб Беме  - Jacob Böhme (1575–1624) – иде у ред најзначајнијих немачких мислилаца који су се далеко изван граница своје земље прославили. Јакоб Беме је 100 година након почетка Реформације предузео да обнови Лутерове идеје. У време када је наука почела да потреса слику света, Бемеов повод је био да усклади разнородна мишљења. Његови списи о натур-философији и теософији убрзо су изазвали скептично реаговање Цркве. Као писац више списа, Беме се као самоук огледао у више научних области, повлачећи везе и спојеве међу дисциплинама и постављао питања која и данас имају значај.

Изложбом ”СВЕ У СВЕМУ” (ALLES IN ALLEM) добила је 2013.г. реконструисана дворска капела у Резиденцији музеалну функцију.

Карл Маркс је Бемеа сматрао великим философом, a Фридрих Шлегел свестраним мистичарем. И мимо тога, Јакоб Беме је добрим делом у својој отаџбини непознато име. За ову изложбу је изложено 85 експоната као што је Бемеова ”философска кугла”. Ту је и преко 30 Бемеових рукописа од његовог младалачког дела ”Аурора” из 1612.г.  до његових позних дела. Уметничка дела од Вилијама Блејка, преко Арпа и Кандинског, сведоче о обиму његовог утицаја на савремену књижевност, философију, сликарство. 

Седам централних појмова чине тематске окоснице ове изложбе. То су: природа, тама, стварање, космос, препород, светлост и слобода. На овај начин структурисана, ова изожба чини Бемеов мисаони универум пријемчивијим. Ова изложба ће у јубиларној години Реформације наставити пут преко Амстердама (Холандије), Ковентрија (Енглеске), Бреслауа (Пољске) и након три године бити коначно као постојана изложба постављена у Герлицу, у коме је Беме од 1592.г. живео као обућар. Беме је тежио некаквој универзалној теорији, да би религију и напредујуће науке довео у склад. Ипак је добрим делом био и од стране философа и теолога игнорисан и заборављен. Он је развио идеје пантеизма као учење о Јединству Бога са природом и неоплатонизмом. Црквену јерархију је, инспирисан Лутером, сматрао излишном. Ове идеје су настале у часу када је противреформација узимала замах.

Опус Јакоба Бемеа броји укупно 22 списа и представља спој Лутерове теологије и мистике. О односу добра и зла учио је да су они одсјај љубави и срџбе у Богу. Не постоји никакав дисконтинуитет у твари коју је створио Бог – човек је и сам део свога животног окружења. Све се збива по начелу супротности. Романтични песник Новалис или Ангелус Силезиус, философи Фридрих Вилхелм Јозеф Шелинг и Георг Вилхелм Фридрих Хегел стајали су под Бемеовим утицајем.

Ова изложба је један оригиналан прилог у хору свечаности поводом 500-годишњице Реформације у Немачкој.

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)