Спомен на Маутхаузен поводом 70-годишњице ослобођења

 Екуменско богослужење. – Бискуп Бинкер: „Порука слободе, људског достојанства и људских права никад не сме утихнути“

Екуменским богослужењем у недељу започело је обележавање ослобађања овог концентрационог логора. Екуменско богослужење, одн. запупокојене молитве читали су евангелички бискуп  Михаел Бинкер, председник Каритаса Михаел Ландау и православни Митрополит Арсеније (Кардамакис). У својој проповеди бискуп Бинкер је нагласио да се „жртве никад не смеју заборавити“.

 „...Данас се навршава 70 година од ослобођења овог концентрационог логора и његових затвореника. Преживеле је ослободила војска САД почетком маја 1945. г.  Порука слободе, људског достојанства и људских права никад не сме утихнути,“ казао је бискуп Бикнер и додао: „Она се пробија. Незадрживо. За то се ми залажемо, то нам је задатак.“

Ово спомињати значи, између осталог, иступати против било које врсте присилног рада или, рецимо, против услова рада у азијским фабрикама, или против рада деце у земаљама Југа или против трговине девојкама илим проституције у Аустрији.“ Бинкер: „Ово данас значи да се одупремо свим оним силама које претпостављају такве окамењене односе, разграничавања, расизам, антисемитизам или их свесно стварају.“ 

Председник Каритаса Ландау је казао: „Кад се данас заједно сећамо жртава, морамо додати и ово: Ни Цркве нису биле довољно спремне да ослушну глас очајника.“ До Маутхаузена је могло доћи „из разлога што је њих врло мало имало смелости, што су и хришћани посматрали, саглашавали се, сарађивали.“ На овом месту Цркве морају што чешће испитивати своју савест, апеловао је Ландау.

Он је цитирао немачког председника државе Јоакима Гаука, који је на обележавању 70-годишњице ослобођења Аушвица казао: „Холокауст спада у историју ове земље. Њега се сећати ствар је свих њених грађана и грађанки.“ На то је додао: „Али из сећања израста налог да се очува људско достојанство ближњих и заштите људска права.“ „Све ово тиче се и Аустрије, нараштаја који је након тога рођен као и њихове деце.  Ландау: Оно што се догодило, не може се ставити ад акта. Зарад мртвих и живих.“

Дословце је Ландау рекао: „Редовни годишњи помен на овом месту подсећа нас на зацело најмрачније поглавље аустријске историје. Са овим је повезано и размишљање: зашто се све ово догодило, али, изнад свега, остаје нам у залог трајни налог, да подижемо глас: „Никад више!“ и да се залажемо за права сваког човека – безусловно и свуда! Нема неког бола у свету који се и нас не тиче.“

Извор: Катпрес (обрада Р.Р.)