Спомен Светом Василију у Мркоњићима

Спомен Чудотворца Острошког и Тврдошког и епископа Херцеговачког Светог Василија празнован је широм Епархије Захумско-херцеговачке. Многи храмови у нашој епархији посвећени су Светом Василију. Један од тих храмова налази се у Мркоњићима, а саграђен је на темељима Светитељеве родне куће.

Свету архијерејску литургију у Мркоњићима служио је Његово Преосвештенство епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије уз саслуживање свештенства требињских парохија.

Послије литије и ломљења славског колача Епископ Григорије је у својој бесједи рекао : Данас смо читали Свето Јеванђеље, драга браћо и сестре, у коме се говори о томе како су ка Њему - Господу Христу - сви ишли и како се сви они који су тражили милост и исцјељење - исцјељиваху. А то Јеванђеље читамо данас, на празник Светог Василија, да би се показало како је Свето Јеванђеље незавршена књига и како се стално дописује, све до другог и славног Христовог доласка. А свједоци смо многи и знамо да исту ријеч можемо рећи и за слугу Божијег и насљедника Христовог и икону Христову - Светог Василија. Јер који год ка њему долажаху и долазе - исцјељују се. Браћо и сестре, за нас који овдје живимо, око овог светога храма, велика је част и велика слава, велика милост и привилегија да можемо да служимо Божанску службу тамо гдје је он угледао свјетлост овога свијета, да можемо да ходимо стопама и путевима и стазама којима је он ходио. Јер, када је показао љубав према Богу и посветио се и осветио се, и трагови његови постали су свети и миришу на светост. Као што каже Његош негдје да „нељудима трагови смрде нечовјештвом", тако људима, нарочито светим људима трагови миришу миомирисним мирисима.

Зато је, браћо и сестре, велика част али и велика одговорност нас грјешних људи да не заборавимо, да не заборављамо и да пазимо каквим стопама ходимо и на каквој земљи стојимо. Данас бисмо могли сви да чујемо, ако имамо уши да чујемо, глас Анђела који говори: „Изуј обућу своју, јер земља на којој стојиш је света". Зато, браћо и сестре, да се узмемо у памет и да будемо добри сљедбеници и насљедници Оца и родитеља нашег, Светог Василија. Да будемо дјеца Царства, дјеца свјетлости, да будемо синови и насљедници непролазности и да будемо ученици пута његовог.

Чули сте како данас говори Господ у Јеванђељу да су „блажени они који су сиромашни духом", они који су смирени, да су „блажени они који плачу јер ће се утјешити", да су „блажени гладни и жедни правде јер ће се наситити", „да су блажени милостиви јер ће бити помиловани", „да су блажени чисти срцем јер ће Бога видјети", „да су блажени изгнани и прогнани правде ради јер је њихово Царстви Небеско" и чули сте како нам говори Господ: „Радујте се и веселите се јер је велика плата ваша на Небесима". Какве су то ријечи! Каква је то љубав! Али не ријечи празне него - животодавне и не ријечи од обичног човјека, него од Сина Божијег Животодавца. Зато је свака та ријеч животворна и свака та ријеч оживљује и подиже у нама палога Адама.

Зато, браћо и сестре, да будемо ваистину браћа и сестре. Да пазимо једни на друге и да пазимо на овај свијет у којем живимо, крај, земљу, град и село. Данас, када сте дошли у ову светињу, на ово дивно Божије мјесто, да будете достојни тога мјеста. Да не мислите да сада, за вријеме службе, имате да испричате нешто што је важније од тога да чујете Божанска Писма и Божанске ријечи. А послије, када се служба заврши, да један на другога пазите, јер је у свакоме другоме - ваш брат и сестра и пријатељ и Бог Живи Који обитава у свакоме од нас, само ако мало своје срце отворимо.

Нека сте сви благословени, нека је благословен овај празник милости и љубави Божије и нека нас благослови Свети Отац наш Василије, као што нас благосиља и када смо добри и када смо лоши, као што нас прима и грјешне и праведне, као што нас милује болесне и жалосне, као што нас увијек подиже када смо пали и троми, као што нам очи отвара када не видимо и уши када не чујемо. Нека сте сви благословени, нека је благословен овај дан његове славе и нека је благословена свака душа која га слави и цијели свијет у којем живе такве душе. Амин, Боже дај и данас и у вјекове вјекова.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка