Споменици у опасности
Наши истакнути стручњаци о новом покушају својатања српске културне баштине на Косову и Метохији. Саветник Бранка Иванић: Зашто би их палили 2004. ако су их они саградили.
За озбиљну науку је неприхватљиво да на Косову не постоји културна баштина Србије. То чак не би изјавио, још мање прихватио, ниједан озбиљан албански научник. На територији која је у средњем веку била потпуно српска, о чему сведоче поуздани историјски извори, Албанци који тамо нису живели, нису ни могли да граде споменике. Хиландар се налази на грчкој територији, али нико никада није оспорио да је то српски споменик. Као неко ко је годинама радио на очувању споменичког наслеђа на Косову, с правом могу да кажем да је од изјава појединих албанских политичара данас много већи проблем то што доле готово да нема наших стручњака из области заштите. Има много српских споменика који траже помоћ.
СРБИЈА ТИТУЛАР
- Као што се може прочитати на сајту Унеска, на листи светске баштине и у складу са резолуцијом 1244 као титулар споменика културе на Косову уписана је Србија - објаснила је, коментаришући Власијеву изјаву, Вера Павловић Лончарски, директор Републичког завода за заштиту споменика културе. - Ако се то односи на најзначајније споменике на Косову, онда можемо да предпоставимо да се заправо мисли на нашу целокупну културну баштину на том простору.
Овако је, за „Новости“, архитекта конзерватор Марија Јовин прокоментарисала изјаву приштинског аналитичара Азема Власија који је, у интервјуу једној новинској агенцији, рекао да „ако је Косово држава, онда је све културно наслеђе, џамије, цркве, манастири, културна баштина Косова, које преузима бригу за њихову заштиту“. Он сматра да на Косову не може да постоји културна баштина Србије и да је свако ангажовање наше земље „да се то третира као српска културна баштина заправо на линији са тим да се оспори државност Косова“.
- Нема говора о томе да на Косову нема српске културне баштине - каже академик Гојко Суботић. - Но, без обзира на огорченост, не треба реаговати на појединачне политичке изјаве, јер постоје међународни форуми на којима се таква питања решавају.
По мишљењу Бранке Иванић, музејског саветника одељења за средњи век Народног музеја, доказ да манастири и цркве нису косовска баштина јесте то што су их Албанци рушили и спаљивали током мартовског страдања 2004. године и раније.
- Зашто би палили цркве ако су их они саградили? - пита она. - Косово је потпало под власт српске државе почетком 13. века, а изгубљено је у 15. веку. Оно што је у том периоду створено - не само да је српско наслеђе, него и баштина српске државе, друштва и народа. Такође, манастири саграђени на територији Косова у време турске владавине део су баштине српског народа, и не само тамо, него свуда где су се простирале средњовековне српске државе и где је српски народ и даље опстајао под турском влашћу. Они су израз стваралаштва народа. Неки споменици који се налазе на територији целог Балкана, који су подигнути у време византијске власти третирају се као византијски, а не као споменици оних држава које се сада на тим територијама налазе. Питање је како се третирају споменици настали у време византијске власти у Албанији, да ли су они византијски или албански?
И мр Бојан Поповић, управник Галерије фресака, такође, сумња да би због мартовских догађаја Косово било добар домаћин који би бринуо о српским сакралним објектима.
- Доста хришћанских објеката нашло се тада на удару вандала, а за међународне организације важан је однос према споменицима који се налазе на тлу једне државе - сматра Поповић. - Уосталом, Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка налазе се на листи Унеска, као културна баштина Србије. Истовремено, они су једини у Европи и на листи споменика у опасности. И док је тако - нема простора да неко тврди другачије.
Извор: Новости
