Споменик патријарху Гаврилу Рашковићу у Дубници

Милошћу Божјом, уз благослов Његовог Преосвештенства Владике милешевског г. Филарета, започеле су припреме да се у порти манастира Дубница, у Божетићима под Јавором, подигне споменик патријарху Гаврилу Рашковићу (1595-1659), обновитељу ове, али и ктитору других светиња, свештеномученику и знаменитој личности Српске Цркве у 17. веку.

Овим чином желимо да испунимо обавезу потомака према једној неправедно заборављеној личности. Узорно житије патријарха Гаврила, његов допринос очувању вере и утврђивању народног огњиште обновом светиња у клисури Увца, долини Моравице, на Јавору и у околини Сјенице и Новог Пазара, даровањем живописа, богослужбених предмета и књига у временима „тамног вилајета", као и његово страдање мученичком смрћу, због чега га је наша Црква прогласила за светитеља - заслужују достојно обележје.

Патријарх Гаврило потиче из знамените лозе бератских кнезова Рашковића; рођен је у нововарошком селу Штиткову и рано је замонашен у неком манастиру где је изванредно савладао калиграфију и преписивање црквених књига. То је потврђено на основу неколико записа исписаних патријарховом руком у његовим књигама, откривеним у Универзитетској библиотеци у Кембриџу, као и на познатом Четворојеванђењу из Архива САНУ.

На трон рашких владика постављен је 1643. године, а за патријарха саборно изабран 1648. у манастиру Морачи. Занимљива је и национална мисија овог чувара вере и огњишта: у архивама у Грацу, Петрограду и Москви докази су да је боравио у Русији, у тајној мисији - да се руски суверен убеди у неопходност покретања устанка против Османлија на Балкану. Када су, нажалост, пропале све наде положене у помоћ руског цара, патријарха су на повратку у Србију, пошто је проказан, турски војници одвели у Брусу (Мала Азија) где је обешен.

На темељима и остацима старијег храма у Дубници, у четвртој деценији 17. века, тада митрополит рашки Гаврило обновио је цркву посвећену Светој Тројици, подигао конаке и монашке ћелије. Духовно средиште и сабориште народа Старог Влаха доживело је судбину светиња у страшној одмазди, у годинама Велике сеобе Срба с краја 17. века, када је, како пишу хроничари, „порушено све од Сарајева до Новог Пазара". Иако спаљена и похарана, Дубница је у тами векова била неугасиво кандило између Јавора и Увца, тапија немањићке земље. Народ се у ропству окупљао у потаји, а Дубница је била једно од оних светих места којима су се верници враћали и са којима су живели и у временима када се мислило да су уништена и да више не постоје.

Сени свештеномученика Гаврила патријарха српског радовале су се када је, трудом мештана и многобројних дародавалаца, пре шест година из рушевина васкрсла Дубница и предата потомству у аманет. Након година у којима се настојало да се уреди порта и обезбеде услови за живот братства, управа манастира је предузела низ корака да се подигне споменик патријарху Гаврилу. Вајар Владимир Митровић из Трнаве, на Златибору, започео је, према прихваћеном идејном решењу, клесање камене скулптуре патријарха Гаврила у природној величини.

Зато се и обраћамо верницима, поштоваоцима Цркве, свима којима је на срцу духовна обнова, враћање српског народа православној вери и хришћанској традицији, коренима и баштини предака, онима „који су више волели нас него себе" - да помогну у подизању споменика патријарху Гаврилу Рашковић. На овај начин ћемо потомцима оставитии сећање на личност која је много урадила за српски народ, показати да Стари Влах није био пуста утрина, да вера предака није у људима устукнула пред данашњицом...

Патријарх Гаврило је у Четворојеванђељу из Ковиља записао да је једно време провео у Ковиљу на Јавору док манастир није поновљен, дограђујући уз храм још једну цркву. На крају записа он моли све који могу помоћи братство Ковиља да се „обитељ по нашем одласку не заборави ... будући да дани овога света пролазе као цвет траве, као да нисмо ни постојали..."

Дародавци и добротвори прилоге могу уплатити на рачун 160-305097-77, код Интеза банке у Новој Вароши или у манастиру, а телефон Дубнице је 033/ 672-221.

Настојатељ манастира Дубнице
архимандрит Макарије