„Споменик савести“ откривен у источноанатолијском граду Дијарбакиру

У знак сећања на жртве масакра и депортације почев од 1915.г. - Градоначелник тражио од званичне Турске да се извини

Анкара, 14.09.2013. (КАП). У милионском граду Дијарбакиру (Амида) у југоисточној Анатолији дошло је до историјски значајног догађаја који је без преседана у Турској: курдистански градоначелник Абдулах Демирбас открио је у четвртак у градском парку Анцеле споменик који је, према његовим речима, „посвећен свима народима и религијским мањинама који су у овим крајевима били жртва масакрирања и депортација“. „Споменик савести“ је подигнут да подсети на све масакре који су се збили у овој покрајине Амиде почев од 1915. године.

Градоначелник је споменуо као жртве геноцида, пре свега у времену од 1915. до 1923, изричито Јермене, Арамеје, Јевреје, Јациде и Алевите, а и оне сунитске муслимане који су се „успротивили систему“. Градоначелник Демирбас је изричито тражио од званичне Турске да се јавно извини због свега онога што су починили младотурски „Одбор за јединство и напредак“ (Итихад ве Тераки) и кемалисти и и да учини све како би се ублажиле последице тога.

Истовремено је градоначелник споменуо и кривицу Курда у догађајима почев од 1915. и притом рекао: „У име наших предака ми Курди молимо за извињење због масакра Јермена и сиријских хрипшћана. Но и даље ћемо тражити помирење.“

Представници јерменских, сиријско-православних, алевитских и сунитских заједница, односно њихово свештенство, учествовали су на откривању споменика. Јерменски писац са боравком у Дијарбакиру Мркдич Маркосјан поздравио је откривање споменика а притом изјавио да очекује и даље кораке.

Водећи муслимански духовник у Дијарбакиру Цахит Цифткуран рекао је овим поводом: „Данас морамо плаћати за оно што су починили наши дедови“.

Посвета на споменику исписана на курдистанском, турском, енглеском, јерменском, арамејском и јеврејском језику гласи: „Ми суделујемо у њиховим боловима да се више не би поновили“.

Погроми против Јермена и других хришћана

Дијарбакир је до 1915. године био је полу-јерменски и полу-курдистански град у којем су живеле и друге националне мањине, пре свега сиријски хришћани. Кад је 1915. године из Цариграда стигао шифровани телеграм којим је наређена „депортација“ Јермена и „других непоузданих хришћана“, посебно се истакао валија Дијарбакира, лекар Мехмед Решид Бег. Овај осведочени присталица Одбора за јединство и напредак је после неколико месеци поносно обавестио Цариград да је подручје његовог деловања без хришћана. Иначе, Решид Бег потиче из једне черкеске породице која је 1874. г. из Русије емигрирала на Босфор. После престанка ратовања 1918. и укидања Одбора за јединство и напредак Решид Бег је био међу оним високим функционерима који су изведени пред суд у Цариграду. Пре него што је осуђен, овај лекар је починио самоубиство. За собом је оставио изјаву којом осуђује апсурдну и злочиначку идеологију.

Овде се дословце каже: „Моја турска припадност тријумфовала је над мојим лекарским идентитетом. Пре него што нас они униште, уклонићемо ми њих, говорио сам себи. Јерменски бандити су били маса опасних микроба који су спопали тело моје отаџбине. Зар није била обавеза мене као лекара да побијем те микробе?“

Извор: Катпрес