Срби у Албанији поново уче матерњи језик

Откако је албански краљ Зога укинуо декретом 1934. године учење српског језика, шест српских школа код Скадра затворио, а ову забрану одржавао тоталитарни режим Емира Хоџе, за готово све Србе у тој земљи, њих око 30.000, то је давно заборављени језик предака, који мало ко говори.

Прве речи српског језика они ће од 16. септембра учити у допунским школама, отвореним под покровитељством Министарства за дијаспору, у албанским градовима Скадар и Фијера.За око 100 албанских држављана из Скадра, лојалних тој земљи а који се изјашњавају као Срби, и око 50 њих из Фијера, подељених у три групе по узрасту, организовано учење српског језика покренуло је Удружење српско-црногорске националне мањине „Морача-Розафа" из Скадра, уз помоћ Министарства дијаспоре.

- Српски народ тек недавно је добио статус националне мањине у Албанији, чиме се подстиче већа свест и изјашњавање о српском националном идентитету. Редовна и дугорочна улагања у политичку, економску и културну еманципацију српског народа у Албанији од посебне је важности јер се тиме помаже афирмација и опстанак остатака Срба у држави слабих традиција толеранције и мултиетничности - каже Срђан Срећковић, министар за дијаспору.

Колико је ово важан пројекат сведочи професор српског језика Светозар Ћираковић, који руководи овом наставом.

- Деца, као ни одрасли, не знају готово нити једну реч српског језика - каже Ћираковић.

Он наставу у просторији удружења са десетак клупа, таблом и библиотеком, започиње учењем слова и основних речи као што су „добар дан", „хвала", „изволите".

Откако је српски језик забрањен у Албанији и сваки говор на српском кажњаван дугим затворским санкцијама, само најхрабрији су га користили, дубоко иза закључаних капија и спуштених ешалона.

Али ствари су полако почеле да се мењају падом тоталитарног режима Емира Хоџе. И када је, пре три године, Удружење српско-црногорске националне мањине „Морача" први пут покренуло допунску наставу за малобројне у Скадру, многи су још зазирали.

- Страх је био огроман јер тамо је било опако рећи да сте Србин - каже Ћираковић.

Данас, међутим, овај професор српског језика има одељење одраслих од 30 од 60 година којима српски језик треба и због посла. Многи од њих живе у беди и неки су само повремено ангажовани на сезонским пословима у Црној Гори, док се други баве махом ситном трговином или пољопривредом, другим речима, сналазе се.

Чак и у Скадру, где их је највише, језик је мало очуван. Ситуација је нарочито неповољна за становнике на југу земље. На 200 километара од Скадра, у околини града Фијера, егзистирају два села чији становници се изјашњавају као Срби муслиманске вероисповести. Они данас дижу главу и желе да уче језик предака.

- Некада ниси смео да кажеш да си Србин у Албанији јер није било ни посла ни егзистенције за тебе. Данас се боље сналазимо у социјал-политичком животу Албаније, захваљујући Србији која је промовисала добросуседске односе - каже Павле Драјовић, председник Удружења.

Он истиче да је учење српског језика први елемент очувања српског идентитета у Албанији.

Извор: Блиц