Србија и Русија у Великом рату

У организацији храма Светог Саве и Фонда Краљевски двор, уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије и Телевизије Храм, у крипти храма Светог Саве на Врачару 26. септембра 2017. године отворена је изложба фотографија и докумената Србија и Русија у Великом рату.

Изложба Србија и Русија у Великом рату бави се тематиком савезништва Србије и Русије у Првом светском рату и представља својеврстан историјски преглед о војним везама и односима два братска народа, настала са циљем да се осветле неке мало познате чињенице из епохе, имена и лица њених актера у време обележавања стогодишњице од почетка Великог рата. Поред више од 250 фотографија и докумената ова поставка сведочи о помоћи Русије словенској браћи на Балкану. Поставка је подељена у неколико целина: предисторија савезништва, руска војна помоћ Србији, руске експедиционе снаге на Солуснком фронту, српске добровољачке дивизије у Русији, српски и југословенски пукови у Русији у време грађанског рата, Карађорђевићи и Романови.

Поред чланова Краљевске породице, отварању изложбе присуствовали су и Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, који је отворио изложбу после излагања о односима двају народа у Великом рату, страдању српског народа од стране Аустроугарске и његовом прогону преко Албаније до острва Крфа у Јонском мору.

-Народ страдални је протеран заједно са својим краљем Петром, који је носио сву патњу и бол свог народа, рекао је владика Антоније додавши да српски народ није остао дужан руском народ и да то поштовање показије и данас подижући споменике и дајући имена улица по руским великанима. -Један од таквих примера је и споменик цару Николају Другом, истакао је владика Антоније.

У свом обраћању, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар Карађорђевић је истакао: -Историја Србије и Русије у Великом рату тесно је повезана са судбином породица Карађорђевић и Романов, јер су и једни и други водили државу и војску. Цар Николај Други био је почасни командант 16. пука Српске војске, док је краљ Петар први био почасни командант 14. пука Руске војске. Русија је ступила у рат јер је Србија била нападнута. Руски цар је после албанске голготе захтевао од савезника да евакуишу преостале српске трупе по цену склапања сепаратног мира са Немачком.

-Многи су извргавали цара Николаја руглу, али он и краљ Петар Карађорђевић храбро су ушли у рат, бранили своје земље и на крају у томе успели. Његова одлука да помогне Србима одражавала је жељу руског народа. Тај догађај остаће у историји записан као једна од најсветлијих страница његовог живота, истакао је амбасадор Руске Федерације г. Александар Чепурин.

Аутор поставке г. Душан Бабац, директор Фонда Краљевског двора, рекао је да се осетио дужним да постави ову изложбу. Аутор се бави генезом савезништва, открива његове корене који сежу у далеку 1806. годину, у време борбе да се Србија ослободи турске власти, те се настављају 1877. године када је Русија ушла у рат са Турцима па све до преломне 1914. године када је Србија у Русији нашла свог главног и природног савезника. -Ова тема је мало позната зато што је савезништво Србије и Русије у Великом рату комплексно и дубоко, али не треба заборавити да од 1945. доскоро није била популарна на обема странама, казао је г. Бабац, аутор изложбе који потиче из породице са богатом војном традицијом. Објавио је већи број научних и популарних чланака и књига са војном тематиком. Носилац је ордена Белог орла првог степена и члан је Крунског савета.