Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности

Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, IV, Депотовац 2013, стр. 286.

У оквиру већ традиционалних Дана српског духовног преображења (25-26. август 2012. године) у Деспотовцу - Манасија одржан је научни скуп на коме су изложени стручни радови садржани у овом зборнику; његову редакцију потписују универзитетски професори Гордана Јовановић, Злата Бојовић и Рада Стијовић.

На почетку треба споменути да је и ове године, 2013., истим поводом и на истом месту одржан такав научни скуп у оквиру већ XXI Дана српског духовног преображења, и то у суботу и недељу 17. и 18. августа, управо пред светли дан Преображења Господњег, окупивши двадесетак научних истраживача средњег века, историчаре, историчаре уметности, лингвисте, док је само мали број њих презентирао и теме које се тичу појединих питања ресавског краја касније кроз историју. Моје учешће с проф. Богословског факултета др Зораном Ранковићем на овогодишњем скупу, где сам излагао о девтероканонским књигама које су ушле у српску Библију тек почев од 2010. године, обогаћено је изванредним предавањима и познанством са угледним професорима с неколико српских универзитета или са сарадницима научних института. Изнад свега остала је у сећања поновљена и поновљена посета светињи манастира Манасије, уз стручна објашњења Живојина Андрејића, из Центра за митолошке студије Србије у Рачи, а који објављује тзв. Митолошке зборнике, а што су излагања са научних симпосиона у Рачи - већ 29 објављених таквих зборника!

Зборник радова изложених на XX Данима српског духовног преображења 2012. године, под наведеним насловом, пружа читаву лепезу акривијски написаних студија, које показују да се изучавање појединих тема везаних за српски средњи век никад не може привести крају, никад се не сме рећи да је све до танчина истражено. Научни радник не може бити задовољан постигнутим у својој области, па ће га непрестано гонити на писање жеља да се разоткрије што још није расветљено, чему треба приступити и с друге стране. Управо такав  furor scribendi обузимао је писце, надасве, стручних прилога у овом зборнику. Споменућемо наслове тема неких истраживача:

Јелка Ређеп, Гроф Ђорђе Бранковић о султану Сулејману Величанственом; Гордана Јовановић, Молитвени запис на свитку ктиторске фреске деспота Стефана Лазаревића; Биљана Марковић, Уговор о купопродаји према рударском закону деспота Стефана Лазаревића; Звездан Живановић, Политичка философија деспота Стефана Лазаревића; Ђорђе Перић, Псалтир и псалми у животу деспота Стефана Лазаревића (II); Станоје Бојанин, Мумија Константина Философа Костенечког; Владимир Вукашиновић, Рукописни предлошци првих штампаних српских служабника у манускриптној збирци манастира Високи Дечани; Живојин Андрејић, Српска средњовековна жупа Ресава у земљи Браничево; Љиљана Стошић, Симболички гестови у минијатурама Гаврила Стефановића Венцловића; Злата Бојовић, Тerra d’oro – земља злата деспота Стефана Лазаревића; Марта Фрајнд, Драмски лик деспота Стефана Лазаревића; Рада Стијовић, Српскословенска лексика у Вуковом преводу Новог завјета.

Овде су и радови Александре Јовановић, Милунке Митић и Марине Спасојевић, док је хронику Дана српског духовног преображења водила и забележила Санела Симић, директор  Народне библиотеке „Ресавска школа“ у Деспотовцу, а која је била стручна  домаћица и овогодишњег научног скупа. Дело садржи и географске карте, графиконе, копије икона, минијатура, приказе археолошких локалитета и налаза.

Сви радови у овом зборнику садрже и резимеа, претежно на енглеском језику. Похваљујемо и лекторски коректорски рад Марине Спасојевић.

Протођакон Радомир Ракић