Средњовековна црква у Гласиначком пољу код Сокоца

На локалитету Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца, од 1. до 31. јула вршена су археолошка истраживања током којих је потврђено народно предање да је на овом мјесту била средњовјековна црква, изграђена прије отоманског освајања, те откривено више детаља о њеном постојању.

Истраживања је финансирала општина Соколац, с циљем да се остаци темеља цркве заштите, као и да се сачува некропола стећака поред некадашње цркве.

Истраживања су вршили кустос археолог Музеја у Добоју Александар Јашаревић и Сњежана Антић, археолог Музеја Семберије, уз консултације са проф. др Ђорђем Јанковићем из Београда.

Током истраживања откривени су темељи цркве која је, према процјенама, грађена крајем 14. и почетком 15. вијека, а интересантно је да су пронађени и уломци фресака, што значи да је црква била фрескописана.

„Црква је грађена од седре и камена, а имала је дрвени кров. Око цркве су гробнице, које су уклесаване у „живу стијену“, а покојници су полагани у дрвене сандуке. Од прилога нашли смо сребрни дубровачки новац, а у једној гробници и остатке златовеза и тканине, као и дијелове сребрне ношње и појасних копчи,“ нагласио је Јашаревић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је Општина, упркос скромним могућностима, донијела одлуку о финансирању истраживања, како би се заштитио овај вриједан археолошки локалитет и додао да је циљ да се у овој години конзервирају темељи цркве, а потом би се приступило изради пројекта за њену евентуалну обнову.

„Вјерујем да ће ово бити значајна туристичка дестинација у општини Соколац. Наравно, у реализацији тог пројекта очекујем подршку људи добре воље и Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа, као и помоћ међународних организација. Желим да се захвалим младим археолозима који врше ово истраживање, као и заводу који је дао сагласност за ове радове,“ рекао је Бјелица.

Надлежни парох јереј Златко Богдановић подсјетио је да у сјећању српског народа посебно мјесто заузимају цркве и манастири који су порушени и нестали.

„Народ се са пијететом окупљао на црквиштима, палио свијеће на тим мјестима, чувајући своју духовност. На неким од тих мјеста су, чак, служена и богослужења. Дошло је вријеме да се те светиње обнављају. Народ је знао за постојање и ове цркве, долазио овдје и Богу се молио, гајећи наду да ће она бити обновљена и да ће са овог узвишења у Гласиначком пољу да шаље благослов према гласиначким селима и путницима који буду овуда пролазили, вршећи тако своју духовну мисију,“ истакао је свештеник Богдановић.

Отац Златко је истакао да је овим истраживањем потврђено да је ово била православна црква, да су стећци око цркве надгробни споменици православних Срба, што потврђује и положај стећака и орнаментика на њима, те да и материјални остаци у гробовима говоре да су овдје сахрањивани православни хришћани.

Археолози, који су завршили свој дио посла, истакли су да је даљи рад на локалитету у надлежности Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, који треба да пропише услове за конзервацију и рестаурацију објекта.

Они подсјећају и на чињеницу да је читав Гласинац велико археолошко налазиште, гдје су смјештени многи стари споменици, али су најинтересантније су некрополе стећака, од којих је највећа управо она која се налази поред остатака средњовјековне цркве на Црквини, са око 350 стећака.

Занимљиво је народно предање које поријекло имена Гласинац веже за постојање средњовјековне цркве. Наиме, у једном дубровачком спису је наведено да је неки дубровачки трговац требало да пребаци робу „до цркве на гласу“, гдје се наплаћивала путарина. Према том тумачењу, по „цркви на гласу“, ова висораван добила име Гласинац.

Извор: Митрополија дабробосанска