Сретење Господње прослављено у никшићком Саборном храму

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Сретења Господњег, у петак 15. фебруара, свету срхијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, протојереј-ставрофор Драган Крушић, протосинђел Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Саве у Голији, протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског управног одбора, јереји Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма, јеромонах Јефтимиије Шкулетић, игуман Пивског манастира, свештеници Никола Зечевић, Мирко Вукотић, Раденко Копривица и ђакон др Никола Маројевић.

Велики празник Цркве Божије вјерном народу честитао је Преосвећени Епископ Јоаникије, који је подсјетио да је у стара времена, по Мојсијевом закону, био обичај да родитељи, четрдесети дан по рођењу мушког дјетета, принесу неку жртву, јагње или нешто скупље од жртвених животиња. То се догодило и са Богомладенцом Христом Господом, кога су Праведни Јосиф и Пресвета Богородица, четрдесети дан по рођењу, донијели у храм Господњи.

“Тиме је Господ показао да је благословено вршити обичаје и да Њему, који је творац закона, није тешко покорити се и извршавати закон, али, гле чуда, Он који се покорава закону и који извршава закон,доноси нам слободу од закона, Он нас ослобађа од те обавезе. У духовном смислу закон, наравно, има свој значај, јер поштовање закона доноси праведност и, ево, велике награде двојици праведника – Светом Симеону Богопримцу и Светој Ани Пророчици, који су остарјели деценијама служећи Господу, извршавајући заповијести Божије, молећи се непрестано. И на једном и на другоме, биљежи Јеванђелист, Дух Свети бјеше.“

“Сабрали су се, дакле, Пресвета Богородица, Праведни Јосиф, Свети Симеон Богопримац као свештеник, Света Ана Пророчица да изврше обичај и принесу Господу свој скромни дар. Све је споља било скромно, али је изнутра било богато и прожето Духом Светим. Господ који се обукао у наше тијело, нашу природу, који је на себе примио нашу слабост, преко обичних ствари показује нам оно што је божанско, оно што је вјечно и што шири наше видике. Када је, по обичају, Свети Симеон Богопримац, већ остарјели старац, примио у своје наручје Богомладенца Христа, Дух Свети је сишао на њега, односно, пошто је Дух Свети био на њему, појачало се дејство Духа Светог и Бог га је просвијетлио до те мјере да он у том четрдесетодневном, нејаком дјетету позна Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа који се обукао, као што Његош каже, у человјечество“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

У том тренутку су се отвориле духовне очи и заиграло срце старцу Симеону, који је добио старо обећање да ће бити награђен од Господа, да ће му Господ нешто велико открити. Спознао је у том тренутку да се све то испунило и да се испунио смисао његовог живота.

“И он у највећој духовној радости и сили прославља Бога ријечима: “Сада отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје“. Изговорио је ту кратку химну, коју пјевамо на сваком вечерњем богослужењу, а, нарочито, у току ове Сретењске службе. Он је у Богомладенцу Христу познао Спаситеља свијета, познао Онога који ће просвијетилити народе, како и каже... Они који су били Богом просвећени, вјечито су напомињали да Бог жели да се сви људи спасу и да ће Га сви земаљски народи славити“.

“...  Имамо величанствене примјере -  Светог Симеона Богопримца и Свету Ану Пророчицу, чија срца су била отворена за Господа и Бог их је наградио. Ништа љепше нема него кад Бог сједини са старачком немоћи овакву радост, богопознање, мудрост, славу и величину. Тада су ти људи слободни од свега, и зато је Свети Симеон, одлазећи из овог живота, са радошћу прославио Господа испјевавши Му једну од најљепших библијских пјесама, химни духовних“, истакао је Његово Преосвештенство, закључујући на крају своје бесједе:

“Овај величанствени празник, драга браћо и сестре, представља, заправо, сусрет између Бога и човјека уопште. Тај сусрет је дубински, тај сусрет обузима и прожима радошћу цијело наше биће и ум, и срце, и душу, и тијело, све наше способности просвјетљује. Свети Симеон Богопримац прославља Господа као свјетлост која просвјећује сваког човјека који долази на свијет и као Онога у коме је наша слава, као Онога који нас чини учесницима, причасницима, заједничарима своје вјечне и непролазне славе, а то значи и свог вјечног и непролазног живота.“

Извор: Епархија будимљанско-никшићка