Српска мисија у Венецуели

Перспектива Цркве у Јужној Америци зависи од њене мисије. Мисионарски приступ је залог опстанка Православне Цркве на овим просторима. То значи да је насушна потреба евангелизирање досељеника из старог краја. Када ово кажемо, подразумева се да сведочимо Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву, Православну Цркву, која има непрекинути континуитет и апостолско прејемство од Васкрслог Господа Исуса Христа до данашњих дана. С обзиром на то да је овде присутно много секти и разних псевдохришћанских праваца, то је и  одговорност већа, а самим тим и мисија Цркве мора бити на високом нивоу.

Данас, у двадесет шесту недељу по Духовима, служили смо Свету Литургију у цркви Св. Георгија у Каракасу и у току Свете Литургије обавили једно крштење и миропомазање. Крштен је  Diego Konstantin Trenard Vigilanza, дечак од пет година, а миропомазана је Ивона Петровић, супруга Атанасија Бате Петровића, рођена у Венецуели. За шест месеци колико о. Александар опслужује парохију у Венецуели ово је шесто крштење.

Једино кроз Литургију и  кроз Свету тајну причешћа имамо предокус Живота вечног и Царства небеског већ овде на земљи, и стремимо ка Вечности и у Вечност. Оно што је најважније, постајемо бесмртни, побеђујемо смрт! Зато нема ништа прече него живети хришћанским, литургијским животом, за шта нам је потребан први корак, а то је Света тајна Крштења.

Оно што је важно, јесте да нисмо само хришћани на папиру, него хришћани у пракси како бисмо живи учесници литургијског живота и  причешћивали се истинским Телом и истинском Крвљу Господа нашега Исуса Христа. То је сведочанство да смо истински хришћани, да желимо да се богатимо Богом, да желимо да победимо смрт, да желимо Живот Вечни!

Овим речима је закључио литургијску поуку верном народу презвитер Александар. Иначе, Литургију је служио и презвитер Антоније (Цариградска патријаршија), док је народ појао и у  великом броју приступио Светој тајни причешћа, а у продуженој Литургији постављена била је свечана празнична трпеза.