Српски бадњаци у Јужној Америци

Налагањем бадњака и Литургијом, верници и свештенство Српске Православне Цркве прославили су Бадње вече и Божић у цркви Рођења Богородице у престоници Аргентине Буенос Ајресу. Најрадоснији хришћански празник по јулијанском каледнару обележен је и у осталим парохијама Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке: у аргентинским градовима Маћагају, Венадо Туерту и Генерал Мадриаги, у три парохије у Ресифеу и две у Кампинасу у Бразилу, у Каракасу и у Маракају у Венецуели, у Гвајакилу у Еквадору, у Сантјагу у Чилеу, у граду Медељину у Колумбији као и у једној парохији у Гватемали.

Како је за Блиц изјавио Епископ диоклијски Кирило (Бојовић) из Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке, која је основана 2011. године и обухвата целу Јужну и Централну Америку осим Мексика, очекује се добар одазив верника у главном граду Аргентине.

-Припремамо се да и ове године прославимо Божић и Нову годину по нашем јулијанском календару. Ове године имамо ту лепу околност да Божић пада у недељу тако да очекујемо да људи масовно приме учешћа у традиционалном налагању Бадњака у суботу увече и наравно у Божићној литургији у недељу 7. јануара, најавио је за Блиц уочи Бадњег дана епископ Кирило.

Према његовим речима, у Буенос Ајресу има око пар хиљада православних људи нашег порекла. -Међутим, у читавој Аргентини се ради о десетинама хиљада. Они су углавном дошли у Аргентину крајем 19. века, затим између два рата и после Другог светског рата. Разлози за њихову миграцију су углавном били или бекство од сиромаштва или бекство од ратних сукоба. Наша Црква се бави првенствено људима нашег порекла али смо отворени за све оне који траже истину православне вере и у том смислу нашу Цркву посећује и много људи који нису нашег порекла. Напоменућу да су наше парохије у Еквадору, Колумбији, Бразилу и Гватемали већином састављене од месног становништва пошто је тамо наших људи мало, објашњава епископ Кирило.

Он каже да се у аргентинском граду Генерал Мадриага негује леп обичај традиционалног слављења српске Нове године уочи 14. јануара где се сваке године окупи близу пет стотина људи. Но, православни верници на овом удаљеном континенту негују и друге обичаје Српске Православне Цркве.

- Наши људи ни овде нису заборавили обичај своје крсне славе, и црква се стара да их стално подсећа на тај обичај. Црквене службе на велике празнике су добро посећене. Тако на Васкрс као највећи празник имамо у свим поменутим парохијама по неколико стотина верника, што је за овдашње прилике велики број, напомиње владика Кирило.

На тлу Јужне Америке, по неким релевантним подацима, исељеника који имају српско или црногорско порекло има око 60.000. -Већина од њих се налази у Аргентини, мада наших исељеника има и на тлу Венецуеле, Бразила, Чилеа, Перуа, и других држава Јужне и Средње Америке. У току векова наши људи су се мешали са месним становништвом тако да је данас врло мали број оних за које можемо рећи да су “чисти” Балканци. Што се тиче Аргентине, Српска Православна Црква има за сада четири храма - два у Буенос Ајресу и по један у Маћагају и Венадо Туерту а планира се изградња новог Храма Свете Тројице у граду Ресистенција, каже епископ Кирило.

Свештенство у Јужној Америци

У Буенос Ајресу је седиште епархије где живи Епископ диоклијски Кирило. Он је викарни епископ, то јест заменик Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Ту у Аргентини је још и јеромонах Серафим и јерођакон Давид као и монахиња Лидија. Игуман Давид је у граду Ла Плата и два парохијска свештеника - отац Стефан Јовановић и отац Миленко Ралевић. Игуман Давид и отац Стефан су рођени Аргентинци иако имају наше порекло. -У Бразилу имамо четири свештеника, то су Алексис, Жаиро Рафаило и Марко, и једног игумана Педра. Само је Марко Србин а остали су Бразилци. У Венецуели имамо једног архимандрита Евстатија Аздејковића и једног свештеника оца Павла. Отац Павле је из Венецуеле. У Еквадору служи један архимандрит Рафаило Ћепрњић. У Колумбији имамо једног јеромонаха Симеона који је Колумбијац. У Чилеу служи наш свештеник отац Душан Мијаловић. Архимандрит Агапит из наше Цркве (Рус пореклом) оснива мушки манастир на југу Чилеа, каже епископ Кирило.

Први мисионар свештеник Радојица Поповић из Бјелопавлића

Крајем 19. века на тло Јужне Америке почели су да долазе први исељеници са подручја српских земаља и Балкана. Срби и Црногорци заједно са православним Русима и Грцима уз финансијску помоћ руског цара Николаја Романова успели су да изграде, крајем 19. и почетком 20. века, леп храм Свете Тројице у руском стилу у Буенос Ајресу који и данас постоји.

-Међутим први стални мисионар наше Српске Православне Цркве у Аргентини био је свештеник Радојица Поповић родом из Бјелопавлића, којег је послао у ту мисију патријарх Гаврило Дожић после Другог свјетског рата. Отац Радојица је часно послужио Богу и роду у Аргентини све до своје смрти 1960 године. После његове смрти, на жалост, 30 година наша Црква није имала свештеника у Аргентини. Међутим и у том периоду црквени живот није замро и наши људи се обараћају за помоћ у црквеним обредима руским свештеницима. Такође су успели да у том периоду изграде једну зграду са салоном за народ и једним параклисом унутар тог здања који је посвећен Светом Сави, првом Архиепископу српском. То здање и данас постоји али је у доста лошем стању и врши се његова реконструкција, објашњава владика Кирило.

- Ова мисија би била немогућа без помоћи добрих људи дародаваца који материјално помажу нашу мисију. Највећи терет издржавања свештенства и монаштва у нашој мисији носи на себе Митрополија црногорско-приморска и манастир Острог, а помажу нам значајно и епархије Српске Православне Цркве из Северне Америке и Канаде, као и многи појединци који су нам приложили значајна средства. Помажу наравно и људи верници који живе на овим просторима али због економске кризе у земљама Јужне и Средње Америке они то нису у могућности у великој мјери. Овом приликом позивам све људе добре воље да помогну материјално или молитвено нашу мисију, објашњава епископ Кирило.

Епископ диоклијски Кирило је викар Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и у Јужној Америци је од краја 2014 године.
-Прво сам дошао као архимандрит а онда сам на предлог митрополита Амфилохија од стране Сабора Српске Православне Цркве на челу са његовом светошту патриајрхом Иринејом хиротонисан и за викарног епископа 2016 године. Основно ми је задужење да замјењујем митрополита Амфилохија у новој Епархији Српске Православне Цркве која је основана 2011 године и зове се Епархија буеносајреска и јужно-централноамеричка, објашњава владика Кирило.

Извор: Блиц