Српски предаје у Албанији јер не може у Црној Гори

Отпуштени професор гимназије „Стојан Церовић", Светозар Ћираковић из Никшића добио посао у Скадру

Никшић - Светозар Ћираковић, отпуштени професор никшићке гимназије „Стојан Церовић", предаје српски језик у Скадру. У два одељења 33 основца, средњошколца и студента петком и суботом похађају наставу на матерњем - српском језику која је ових дана почела са радом. Све то захваљујући Удружењу „Розафа-Морача" српско-црногорске мањине у Албанији и великој подршци Министарства за дијаспору и Министарства за културу Републике Србије, Митрополије Црногорско-приморске и Завода за уџбенике Републике Србије. Влада суседне државe дала је зелено светло да се у њој може учити српски језик.

- Циљ овог удружења на чијем је челу Павле Брајовић, адвокат, је да се сачува идентитет српског и црногорског народа у Албанији и да Срби православне, муслиманске и католичке вере којих овде има више од 20.000 науче српски језик, каже за „Политику" професор Светозар Ћираковић који сваке недеље путује у Скадар, где борави четири дана. Задивљен је, каже, слогом и заједништвом Срба све три вере. Да је тако код нас у Црној Гори где би нам био крај, каже наш саговорник.

Бивши професор никшићке Гимназије у којој је провео више од две деценије остао је без посла 2004. године. Било је то у време када је 25 професора дигло глас против преименовања српског језика у матерњи (црногорски, бошњачки, хрватски и српски). Још тада професори су прозрели намеру црногорског министра просвете Слободана Бацковића да ће у Црној Гори уместо српског језика увести црногорски језик иако је у Уставу у то време писало да је у Црној Гори у службеној употреби српски језик.

- У Албанији је 1925. године постојала школа „Обилић" на српском језику о чему постоје сведочанства и записи, па чак и фотографија на којој су учитељ и 20 ученика. Та фотографија и данас се налази у учионици у којој ја држим наставу у самом центру Скадра. Нажалост, 1935. године албански краљ Зогу нареди да се затвори школа и би тако све до недавно, пуне 73 године. Влада Републике Албаније је одобрила извођење наставе на српском језику, мада је ово Удружење још пре више од 15 година поднело захтев да Срби желе да уче матерњи језик.

- С благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија и његовом препоруком дошао сам у овај град да предајем српски језик. Знам да је моја мисија у овом делу Албаније часна и верујем да ћу у овом пројекту успети да младе људе научим језику којим су говорили њихови преци. Нажалост, нисам ни у сну могао помислити да ће доћи време да у Црној Гори нећу моћи да предајем српски језик, а могу у Албанији, каже Ћираковић

Никшићког професора боли то што је 25 његових колега остало без посла, па је Основни суд у Никшићу вратио шест просветара на радна места, али су Виши и Врховни суд преиначили те пресуде и сви су без посла. По правду ће, како каже, у Стразбур, јер су тамо већ прослеђене жалбе и докази, али га брине понашање црногорског омбдусмана Шефка Црновршанина. Он уместо да штити људска права чува црногорску власт. Папире који су нам били потребни за суд у Стразбуру од Шефка нисмо могли добити, рекао нам је Ћираковић.

Професор Ћираковић каже да су му из српско-црногорског удружења указали да је црногорски министар иностраних послова Милан Роћен приликом посете Скадру, када му је показана слика учитеља и 20 ђака српске школе „Обилић" из 1925.године рекао: „Не, то није наше." Министар је том приликом обећао помоћ овом удружењу, али само под условом да уче црногорски језик.

Раде Вукићевић

Извор: www.politika.co.yu