Српски расколници прослављају усташе као свештеномученике
Бивши управни одбор Црквено-школске општине „Свети Николај Чудотворац" из Јужног Бризбејна у Аустралији отказао је недавно послушност Српској Православној Цркви и на челу са, из православља екскомуницираним, Ратомирем Нешићем прешла у јурисдикцију секте која се назива „Руска Истински Православна Црква" на чијем челу се налази самозвани „Архиепископ Омски и Сибирски, Тихон".
Блиску сарадњу са овом организацијом има и секта „Акакијеваца" у Србији који себе називају „истински православнима", одричући благодат не само Српској Православној Цркви него и свим осталим канонским помесним Црквама васељенског Православља. Они СПЦ оптужују да је отпала од Православља и потонула у „свејерес екуменизма" ширећи лажне приче о томе како ће се тобож СПЦ ујединити са Римокатолицима па ће Срби морати да прослављају Алојзија Степинца као светитеља.
Недавно су међутим пропустили да објаве вест како је такозвани Синод Руске Истински Православне Цркве на свом заседању у Одеси у октобру 2010. године канонизовао као „новомученике и исповеднике истинског православља" Гермогена (Максимова) вођу усташке Хрватске православне цркве, као и Серафима Купчевског, Алексија Борисова „и друге са њима пострадале, стрељане од југословенских комуниста 1945."
Хрватска православна црква основана је указом усташког поглавника Анте Павелића 3. Априла 1942. године у Загребу. Павелић је лично за „првојерарха" изабрао руског владику Гермогена (Максимова). Још пре његовог проглашења за „поглавника" те усташке квазицрквене творевине Председник Светог Архијерејског Синода Руске Заграничне Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополит Анастасиј ставио је Гермогена под забрану свештенослужења, а чим је овај прекршио ову одлуку Синода одслуживши литургију у Загребу, Митрополит Анастасиј је са амвона београдске Свето-тројицке цркве саопштио да је Гермоген искључен из Синода и лишен свештеног чина. Због ове одлуке и сам Високопреосвећени Анастасиј је завршио у рукама Гестапоа. Гермогенова тзв. ХПЦ до последњег дана је одано служила усташком режиму и Анти Павелићу кога су редовно спомињали на својим „литургијама". Последњу су одслужили у Загребу на Васкрс 1945, у присуству чланова „главног усташког стожера". Следећег дана Загреб су заузели Партизани који су Гермогена и његове сараднике пострељали.
Данас је највећи заговорник обнављања ове монструозне творевине задарски усташа Иво Матановић који је, иако сам верник Римокатоличке цркве, председник „Удруге хрватских православаца". Управо захваљујући Матановићевим хвалисањем у хрватској штампи широј јавности постало је познато да је тзв. Руска Истински Православна Црква у свој „канон светих" уврстила и ове предане слуге усташког режима.
С обзиром на то да се Акакијевци у Србији већ хвале како је њихова квази-јерархија на путу „и званичног уједињења" са РИПЦ а да ЦШО „Свети Никола" из Јужног Бризбејна већ јесте у јурисдкцији наречене руске секте, остаје нам само да сачекамо да нас обавесте и када ће, ако већ нису, и први „великосрби" и самозвани „истински светосавци" молитвено да се поклоне усташким слугама.
Извор: Епахија аустралијско-новозеландска
