Српско друштво "Привредник" враћа се својим традицијама

У Загребу је јуче одржана седница скупштине обновљеног Српског привредног друштва "Привредник", на којој је изабран патронат Фонда "Владимир Матијевић" из кога ће се од нове школске године финансирати школовање ученици и студенти. У раду скупштине учествовали су Eпископ јегарски Порфирије, вицепремијер Слободан Узелац и саборски посланик и председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.

"Данас је обновљено Српско привредно друштво 'Привредник' из Загреба почело враћање својим традицијама", изјавио је председник "Привредника" Никола Лунић. Ишколовао више од 40.000 српске деце

У уводном излагању Лунић је подсетио на историјат друштва које је 1897. основао Владимир Матијевић и које је с прекидом у Првом светском рату до 1941. омогућило школовање за више од 40.000 српске деце и омладине из разних подручја Хрватске, а од 1924. и Југославије.

Он је за досадашњу подршку и сарадњу изразио захвалност Српској православној цркви, Српском народном вијећу, властима Новог Сада и Војводине, као и Хуманитарном фонду "Привредник" из Новог Сада који од 1993. омогућава школовање избегле српске деце и омладине у Новом Саду, Војводини и Србији.

Владика Порфирије: Матијевић међу највећим Србима

"Владимир Матијевић спада међу највеће Србе због онога што је учинио за генерације српске омладине", изјавио је владика Порфирије који је и потпредседник патроната новосадског "Привредника", додавши да је Матијевић схватио да је поред градње објеката још важније изградња школованих људи који ће бити на корист друштву.

За оно што је урадио Матијевићу је место уз највеће великане српског народа - Николу Теслу или Милутина Миланковића, који су схватали значење образованих људи, рекао је владика Порфирије.

СНВ схвата "Привредник" и новоосновани Фонд као значајне српске институције, рекао је Пуповац, истичући важност "Привредника" за укрупњавања и оживљавање задругарства, а фонда за школовања деце и омладине из Хрватске, а нарочито из повратничких крајева.

Истичући да је и СНВ помогао у формирању иницијалних средстава фонда, он је изразио наду да ће средстава за стипендирање ученика и студената у наредној години бити много више и обећао кадровску и организациону помоћ "Привреднику", али и фонду.

Помоћ Хрватске око враћања имовине

Рекавши да рад на формирању Српске банке, која би требало да буде носилац финансијских активности српске заједнице, улази у преломну фазу, он је изразио очекивање да ће и банка ускоро почети с радом.

Вицепремијер Узелац оценио је да је Матијевић пре више од 100 година радио на оном што се у Хрватској данас назива друштво знања, односно формирање што више школованих људи и обећао сву помоћ "Привреднику" нарочито око враћања некретнина које су одузете друштву 1941. и 1947. године.

Враћањем имовине "Привреднику" испоштовао би се дух европског законодавства која поштује право власништва и признаје и га и у промењеним друштвеним приликама, рекао је Узелац.

Патронат фонда чине 23 успешних пословних људи и стручњака, истакнутих Срба и представника српских организација који ће радити на привлачењу средстава за рад фонда.

Међу члановима фонда су и Узелац, Пуповац, Раде Драгојевић као генерални секретар "Просвјете", пословни човек из Новог Сада Мирко Дуброја, обновитељи "Привредника" из 90-их година Коста Милошевић и Стеван Пјевац, али и Бранислав Ћелап и Душан Матић, оснивач фонда "Гајо Петровић" који је током деведесетих помогао у школовању великог броја српске повратничке деце.

Убрзо конкурс за стипендије од 50.000 евра

Председник Управног фонда Марко Поповић рекао је да ће убрзо бити расписан конкурс за стипендије за шта је до сада обезбеђено преко 50.000 евра који ће бити отворен до половине октобра.

Из фонда ће сваки од стипендираних ученика и студената добијати око 200 евра месечно, а средства су обезбедиле Српска православна црква, српске организације и пословни људи из редова Срба у Хрватској, али и Срби који су пореклом из Хрватске и раде у Србији.

Члан Фонда биће свако ко уплати 1.000 куна (око 140 евра), изјавио је Поповић.

Скупштини су присуствовали и бројни културни и јавни радници, међу којима и потпредседник Савета за националне мањине Ђуро Затезало, начелници општина, представници мањинске самоуправе, помоћник министра образовања Мирко Марковић, али и амбасадор Србије у Хрватској Радивој Цветићанин и конзул Србије у Ријеци Мира Јегдић.

"Привредник" је основан 1897. године с намером да омогући школовање сиромашније српске деце и омладине у тадашњој Хрватској и Далмацији, па је до Првог светског рата омогућио школовање 10.500 питомаца.

Након Првог светског рата, односно почетком двадесетих година прошлог века, централа "Привредника" сели у Београд, а у Загребу, Новом Саду и другом градовима формирају се филијале.

"Привредник" ради до 1941. године, када му рад забрањују власти НДХ, као и немачке окупационе власти у Србији, да би 1947. и формално био распуштен, а имовина национализована. Од почетка 90-их година ради се на обнови рада "Привредника", при чему је у Хрватској највећи проблем одбијање повраћаја имовине.

Извор: Радио Телевизија Војводине