Српско духовно благо оплеменило би и свет

У служби једне од најплеменитијих и најдубљих креација, спорта, сви који му се тако безусловно предају рађају само једно - љубав. А, кад је тако, сасвим је природно што су наши спортисти несебични и предани и у другим видовима живота, што чувају, носе и граде српску традицију и проносе је у свету. Један од наших најстаријих и најзначајнијих споменика културе и вере, Ђурђеви Ступови у Расу, обновљени су захваљујући пре свега нашим спортистима, па не чуди што се тај однос претворио у нераскидиву духовну нит која постоји дубоко у сваком човеку.

- Уз материјални који живимо, веома је битан духовни аспект нашег бића и свест о томе коме и где припадамо. Основна мера традиције је вера и ми своју православну чувамо, негујемо и градимо, а све остале поштујемо - истиче Александар Станојевић, тренер фудбалера Партизана.

Као и противника?

- Наравно. Постоје тренуци који повуку човека, па понекад исхитрено одреагује, као што се то и мени догодило, али суштински, моји тим и ја залажемо се за витештво на терену и велико поштовање ривала. Имамо доста играча окренутих вери, скоро комплетан стручни штаб такође, а играче учимо да из те највеће снаге свог народа пре свега изађу као бољи, скромни људи.

Нема ту неке посебне филозофије, каже Станојевић, највеће ствари су увек веома једноставне:

- Буди добар човек и одговаран према ономе што радиш, то је суштина.

Па и према својој културној баштини, у чему опет дајете пример, ево и сад у градњи бунара неопходном за пијаћу воду у манастиру Ђурђеви Ступови?

- Не бих волео да се истиче како ми ту нешто чинимо, то би ми било веома непријатно и није у духу намере...

За скромност и ненаметљивост залаже се још један наш фудбалски стручњак, Горан Стевановић, селектор Гане:

-  До разговора са оцем Герасимом из Ђурђевих Ступова сматрао сам да је то моја лична ствар, али сад сам свестан да неке ствари треба јавно истаћи јер могу другом да помогну. За овај манастир сам везан од 2003. и светског првенства, у њему црпим велико духовно надахнуће и суштинско разумевање и доживљавање наше вере. То је једнак став према свему што радиш у животу, човекољубље, доброта... Привржен српској Цркви и обичајима и, мада све поштујем, морам да кажем да Европа и свет знају колико смо духовно богати могли би да имају велике користи од нас, не само ми од њих...

За почетак, било би добро да ми тога постанемо свесни...

- Колико видим све више се људи окрећу вери и то је доказ да нас чека светла будућност, верујем у то. Сви који имају прилику требало би да учине шта могу за своју веру и Цркву која нас окупља на једно место где год да смо по свету и чини нас јединственим, добрим и јаким. А, Бог се већ постара да сваког награди за учињено.

На исти начин размишља и фудбалер Црвене звезде Андрија Калуђеровић:

- Сви смо једно у вери и то треба на сваком месту поштовати и неговати, било чиме да човек бави. Велика ми је част што сам део ове приче. Био сам гост у Ђурђевим Ступовима на отварању фудбалског турнира, са оцем Герасимом сам у сталном контакту и тај однос ме изузетно оплемењује и даје ми снагу да истрајем кад је тешко. Спорт иначе гради праве људске вредности, стога је сродан са вером и то треба неговати, као и нашу традицију. За спортисту је од највећег значаја да буде свестан свог генетског кода, да чува своју традицију, да је познаје и поштује.

Извор: Спортски журнал