Српско певачко друштво обележило деценију рада

Десет година мукотрпног рада, одрицања, сналажења и „мучења", у суботу вече, 30. новембра 2013. на блистав начин је крунисано целовечерњим концертом на Melbourne University, тачније у Melba Hall-u и његовом Conservatorium of Music. Српско певачко друштво је тако достојанствено иза себе оставило деценију рада.

Сва места у концертној дворани била су попуњена, како она у партеру тако и на балкону. Заиста импресивно у знак поштовања према овом друштву које је настало пре десет година под називом Балкански гласови. На позорници се прво појавио млади, мултиталентовани Стефан Поповић, проверени шампион за вођење програма на српском и енглеском језику. Он је прво поздравио присутне а потом прочитао поздравно писмо епископа Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеја.

На сцену је тада ступило Српско певачко друштво, а двораном се проломио громогласан аплауз са узвицима одобравања. У првом делу програма који је брижљиво припремљен и презентован, хор, на челу са професором г-ђицом Сањом Дрљача, која је диригент и уметнички директор истог, извео је седам композиција и то: „Оче наш", „Тебе појем", „Херувимска", „Опело-Јектенија-Вјечнаја памјат", „Њест свјат", чији је свих аутор Стеван Мокрањац, потом: „Царска јекетнија" непознатог аутора. У улози соло певача истакли су се протојереј-ставрофор Милан Милутиновић и фантастична Мира Курбалија која је такође и председник Друштва.

У том првом делу програма, као гост публици се на најбољи начин својим квартетом гудачких инструмената под именом „Тхе Мелбоурне Плаyерс", представио Дарко Колосов извођењем „Сербен Qуадрилле, оп.14" од Ј. Штрауса Јуниора и „Хабанера" из опере „Кармен" Жоржа Бизеа. Тиме је завршен први део и следила је двадесетоминутна пауза коју су посетиоци искористили да се окрепе и сумирају утиске, а уметници да се пресвуку.

Други део је био нешто што ће се дуго памтити и препричавати баш као и целовечерњи програм уопште.

Атмосферу су „загрејали" млади и професионални играчи Фолклорног ансамбла „Коло" из Мелбурна са својим кореографом Милицом Кожул. Они су на отвореној сцени извели сплет игара и кола из јужне Србије и околине Ниша.

Опет су сценом загосподарили сваљеници, жене у црним хаљинама и шареним везеним тканинама, а мушкарци у белим кошуљама, црним панталонама и црвеним појасевима. А посебна атракција, испред њих, диригент Сања која је у долами бордо боје са златним срмама просто сијала. Сцена довољна сама по себи да вам стане дах.

Српско певачко друштво је тај други део програма започело песмом „Текла вода текелија", а потом су следиле: Бојерка, Приморски напјеви, да би онда са „Очи чорније" свој раскошан глас соло певањем публици показао баритон Натан Гуиссине који је познат по извођењу песама претежно за руску и српску публику.

Друштво је наставило са: „Зурли трештат на сред село рум-дум-дум", аутора Д. Суплевског, „Српкиња" Исидора Бајића, „Три девојке због збориле", традиционална песма са Косова коју су са Друштвом отпевале и младе девојке ансамбла „Коло", „Свилен конац" од Захара, „Македонска хумореска" Тодора Скаловског и, на крају, „Ово је Србија" З. Кокановића. То је по програму била последња песма и крај али, не и у стварности. Публика је на ногама и громогласним повицима и аплаузима позвала Друштво на бис. Следила је култна српска песма „Тамо далеко" коју су певали сви заједно – учесници, гости и публика. Многи су пустили сузе од радости. Што да не?

Уследила су честитања, уручивања пригодних поклона. Огроман букет цвећа који је тешко и носила у рукама, професору Сањи Дрљача, уручила је њена млађа сестра Маја Дрљача, истакнути члан заједнице и такође музички образована. Био је то баш импресиван призор.

А Сања Дрљача? Мало је речи и простора описати ову жену. Ситне конструкције а елана попут дива, уложила је саму себе у овај јубилеј, наравно уз помоћ пријатеља и чланова хора. Невероватно је колико осећај за музику има Сања. Кад је гледате док диригује, пева, свира... просто не можете да одлучите да ли је то стварност или илузија. Професионалац до коске што би рекао доле потписани. Њу и њен хор, заједница и сви њени елементи једноставно морају помоћи и подржати јер је то благо које тешко да ћемо икада имати.

Публика је такође била на висини задатка. Награђивала је напоре уметника на најбољи начин а чињеница да је у њој било и припадника других нација још више даје важност и величину овом спектакуларног догађају.

Наравно, овај велики догађај не би био потпун и успешан без подршке спонзора а они су у суботу вече били: MAAV Design @ Architecture, XENON Construction, Portal Svet Plus, GANI Handmade, QA Consultancy i Apertura Studios.

И, како то обично бива, посетиоци и сви учесници програма, позвани су на коктел партију у чешки клуб "Сокол" у North Melbourne. Тамо је била баш "лудница"! Певало се, играло и веселило до изнемоглости, а све то уз мезе и пиће.

Срско певачко друштво је у свему оправдало поверење. Била је ово круна њиховог десетогодишњег хода по мукама, сваког од њих посебно и као целине. Све су то умели на бриљантан начин да упакују у двочасовни целовечерњи програм. Показало је и своју свестраност тиме што је у репертоар осим српске уврстила и песме из региона.

Као један од спонзора наш Портал, у циљу очувања и развоја овог блага званог Српско певачко друштво, апелује на све чланове заједнице и људе добре воље да подрже исто и помогну кроз донације, а то могу путем Цоммонwеалтх Банк, Бранцх: 063154, Аццоунт: 107181134, Наме: Сербиан Цхорал Социетy Инц. Или једноставно да контактирају Дубравку на 0419 392 679 и Мирјану на 0407 827 682 и договоре начин помоћи.

Шта друго рећи на крају свега, осим једно велико ХВАЛА Српском певачком друштву и пожелети им сваку срећу и пуно успеха у будућем раду.

Ево и пар утисака више него задовољних посетилаца:

Гордана Кнежевић-Турчић

- Ја сам се, као и сваку пут, одушевила! Ово је нешто што се не дешава често, а кад се деси стварно вреди, са оваквим људима и у оваквој ситуацији. Прекрасно!

Ранко Ђуровић

- Врло сам одушевљен и изненађен како је било дивно организовано и предивним извођењем свих учесника.

Драгица Јеврић

- Знате шта? Ово је нешто на шта сваки члан заједнице мора бити поносан! Верујте ми, одушевљена сам свим сегментима вечерашњег концерта. Сви они аплаузи су најбоље мерило свега што су Сања и њени хоровци презентирали.

Кристина Нина Петковић

- Овај концерт ће остати запамћен по свом богатом репертоару, по својој перфектној организацији, а изнад свега, по томе како смо се ми гледаоци осјећали. Ми смо били поносни на њих и на наше поријекло. Ми као заједница треба да подржимо Српско пјевачко друштво морално и материјално. Изнад свега треба да цијенимо што имамо овако талентоване и пожртвоване људе. Сања Дрљача је талентован умјетник која заслужује почасно мјесто у нашој заједници.

Гојко Палибрк

- Шта друго рећи осим да је све било на врхунском новоу и нама заиста овакво нешто недостаје.

Тања Николић

- Било је предивно. Јако сам поносна што сам вечерас била на концерту Српског певачког друштва, нарочито што сам и сама члан истог али овог пута сам била у публици, јер сам два месеца одсуствовала са проба због боравка у Србији. Срце ми је било са свима њима. Драго ми је било видети доста других националности у публици и свима је био осмех на лицу што значи да су сви били задовољни. Концерт је био више него успешан и мислим да треба оваквих догађања за нашу заједницу бити много више. Да свима покажемо нашу српску традиционалну црквену музику која је изузетно лепа. Имали смо и госте који су све некако уоквирили. Све захваљујући нашој драгој диригентици Сањи Дрљача која је концерт довела до савршенства.

текст: Раде Берак, Life content, фото: Горан Дојчиновић

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска