Штаб краља Александра у стени

Иза црних металних врата, тешких више десетина килограма, почиње ходник, окречен у бело, избетониран, омалтерисан и са кабловима за електроинсталацију, а већ после прве кривине удесно тама каква се, ваљда, среће само у земљиној утроби. Новинар „Блица" обишао је око 1,5 километара подземних ходника, одаја и просторија скривених у утроби обронака планине Борање, на самој обали Дрине, крај старог железничког моста краља Александра Карађорђевића у Малом Зворнику.

До табле са прекидачима за струју мора се уз помоћ батеријске рударске лампе. У улози водича, свештеник малозворничке цркве прота Милета Товаровић са изузетном лакоћом сналази се без осветљења кроз ходнике који су ископани од 1932. до 1934. године за потребе Краљевине Југославије. Стручњаци су одабрали стену која се спушта до обале Дрине да у њој изграде скровиште и подземни град. Стена шупља, пуна пећина и ходника, имала је све потребно за војне стратеге. Баш ту, у лавиринту тунела, у дубини каменог брда, по наређењу краља Александра Карађорђевића изграђено је склониште, краљево ратно командно место.

- Градња је започета 1932. године и у овом подземном граду направљени су ходници, дворане, сале за врховну команду, краља, владу, стражу и гарду, као и црква. У седамдестак одаја могло се сместити од три до пет хиљада људи. Тунели су ископани у облику крста, а видљиви су остаци капеле и краљевска чесма - почиње причу отац Милета, човек који од 1999. година истражује подземни град.

Црква у стени

У стени је улаз у простор у облику крста који подсећа на пећинску цркву. До 2003. године мислило се да је то само улаз, а највеће заслуге за његово откривање има свештеник Милета. Када су очишћена два унакрст прокопана ходника од по 33 метра, указао се и олтарски део. Последњих година обављају се и богослужења.

Корачати ходницима којима је три дана ходао краљ Петар Други Карађорђевић, пре него што је 12. априла 1941. године прешао у Босну и наставио пут у изгнанство, осећај је какав се може доживети само обиласком просторија у којима осим слепих мишева и тмине, звук стварају једино капљице с плафона.

- Све је стручно урађено, иако се радило без машина. Главни архитекта је био Рус, стручњак за копање рудника, а објекат је урађен од чврстог материјала, по тада најсавременијим грађевинским и војним стандардима. Може да издржи и најјаче ударе савременог оружја. Подземни град има најмање дванаест излаза, закапијаних металним вратима. Ови излази уједно су служили и за вентилацију.

Температура је стално иста, између 14 и 16 степени, а влаге скоро да и нема - детаљан је наш водич кроз подземље обронака планине Борање.

Просторије су окречене у бело, а само у дворској капели, при врху, исцртане су бордуре у виду цветова. Тајни град дело је краља Александра Карађорђевића и изградња је трајала до његове погибије у Марсеју, у октобру 1934. године.- После изгнанства краља све је стало. Верујем да ће грађевина ускоро бити и туристичка атракција - каже прота Милета, показујући бунар у којем је бистра вода.

Извор: Блиц