Старатељство као заветовање и жртва

Заједнички Устав СПЦ у Аустралији и Новом Зеланду предвиђа старатељство у Парохијама и њиховим Црквеним општинама и у Мисионарским парохијама.

СТАРАТЕЉСТВО КАО ЗАВЕТОВАЊЕ И ЖРТВА

Царство небеско је као зрно горушично које узме човјек и посије на њиви својој.
Оно је, истина, најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа,
и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим
(Мт. 13, 31-32).

Позвани смо да размишљамо о нашој одговорности пред Богом. Како добри и верни старатељи Његове творевине разумемо да је главни циљ нашег Хришћанског живљења непрестани труд на спасењу кроз потпуно учествовање у светотајинском животу Цркве, поштујући каноне и догме Свете Цркве. Такође, позвани смо на изучавање речи Божије како би постали добри ученици вере Христове. Ако успемо да пратимо овај модел као добри старатељи онда ће и семе Божије науке пасти на плодно земљиште нашег срца и донети многобројне плодове и нама и нашој заједници.

Ево шта каже наш свети Владика Николај Велимировић:

ЗАДУЖБИНАРСТВО

Поред других задужбина оци наши и преци после првог Видовдана стројили су многе дивотне цркве, у славу Божију, на корист своме народу и за спасење своје душе. Светац и витез, кнез Лазар, ктитор је неколиких таквих задужбина, од којих је Раваница најдрагоценија.

Српски народ је остао доследан задужбинарској идеји и особини својих отаца до данашњег дана. После Светског рата, само за двадесет година, наша земља је украшена и освештана са близу хиљаду нових цркава. Подигнуто их је више за ових двадесет година него за сто ранијих година.

Народ верује да ће га то спасти. И ми то тврдо верујемо. Бог више цени душевност неко културу. А наш народ је душеван, душевнији од многих других народа који се хвале културом, а који циљ живота погрешно преносе из живе душе људске у мртву културу.

Гле, жеђ човечанства у наше време није за културом него за душевношћу. А душевност је тамо где и задужбинарство, где брига и труд за душу, где се милостиња чини за душу, где се цркве зидају за душу, где се чак и царство земаљско жртвује за душу.

Читајући овај први лист Косовске Науке ми се испуњавамо љубављу према нашем славном народу. Па иако га често резилимо и позивамо на покајање, ми светло гледамо у будућност његову. Јер су нам позната многа гробља у којима су за увек закопане многе културе, а није нам познато ни једно гробље где је душевност насилно закопана а да није васкрсла и још већим сјајем засијала. То нам сведочи и Косово. Душевност је бесмртна.

Душевност је била, јесте и мора остати идеал нашег народа. Кад тад она мора постати идеал свих народа у свету.

НАША ЦРКВА - НАША ОДГОВОРНОСТ!

Шта каже Библија о финансијском помагању Цркве?

• Тајно: "Да би милостиња твоја била у тајности, и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно" (Матеј 6, 4).

• Редовно: "Сваког првог дана недеље, нека сваки од вас оставља код себе сакупљајући колико може, да не бивају прикупљања онда када дођем" (1. Кор. 16, 2).

• Добровољно и усрдно: "А ово велим: Ко шкрто сије, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сије, са благословима ће и жњети. Сваки како одлучи у срцу, не са жалошћу или принудно; јер Бог љуби онога који драговољно даје" (2. Кор. 9, 6-7).

• Као принос: "И постависмо себи уредбу да дајемо сваке године трећину сикала на службу у дому Бога свога" (Немија 10, 32).

• За награду на небесима: "Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше" (Мт 6, 19-21).

• Чувајући се среброљубља: "Јер је коријен свију зала среброљубље, којему неки предавши се застранише од вјере и навукоше на себе муке многе" (1. Тим. 6, 10).

СТАРАТЕЉСТВО У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

Једно од лепих дела које би свака православна породица могла да учини јесте да направи просфору која се користи у току Свете Литургије. Просфора представља Исуса Христа који је Хлеб Живота. На овакав начин парохијани показују свој прилог Богу и својој цркви.

Свештеник прима овај залог и уноси га у олтар где ће се употребити у току Свете Литургије. Ово представља Божије прихватање и сада постаје Његова својина. Бог је задовољан оваквим приносом и Духом Светим претвара га у његово свето Тело у току св. Литургије. У Светом Јеванђељу по Марку се наглашава да је Исус узео хлеб у своје руке, благословио га, преломио, и дао својим ученицима рекавши: „узмите једите ово је тело моје, које се за вас ломи" (Мк. 14:22).

Направљени хлеб тј. просфора је наш залог који се употребљава у Светој Литургији. Овакво дело нам пружа могућност да употребимо наше време и дарове и заједно са нашом породицом допринесемо развоју наше црквене заједнице.

СТАРАТЕЉСТВО НА ДЕЛУ: ВРЕМЕ И ТАЛЕНТИ

Да ли је Цркви потребно ваше слободно време?

Парадоксално је тврдити да "немамо времена" јер време и не поседујемо. Време није нешто што се може ку¬пити, променити, заменити за новац, или потрошити. Време нам је дато од Бога на дар. Као такво слу¬жи нам као стални подсетник да смо само пролазници на овој земљи и да се једнога дана морамо суочи¬ти са реалношћу смрти и пролазношћу овога времена и света. Стога, хришћанско старатељство захтева давање, али не само нашег новца. Оно је најпре потпуно давање себе и учествовање у светотајинском животу Цркве.

Да ли је Домаћински Залог обавезан за све парохијане?

Наравно да није, јер у Цркви ништа није насилно, под притиском и обавезом. Бог нам даје могућност да одлучимо којим путем да кренемо. Господ нам не заповеда речима: ти мораш да будеш мој слуга, ти треба да ме пратиш. Он нас позива речи¬ма: "Ако хоћеш, узми свој крст и поћи замном." (Мт. 16, 24.) Наравно ако будемо имали више старатеља који се брину о својој Цркви, лакше ћемо доћи до жељеног циља који је пред нама.

РЕЧ - "СТАРАТЕЉСТВО"

С - спасење је могуће само у Цркви као заједници верних крштених у име св. Тројице.
Т - труд или трудољубље је основа на којој се гради упсех како у црквенодуховном тако и у
световном животу.
А - акција је неопходан елеменат у развоју парохијског живота. Без добре акције, нема ни правих
резултата.
Р - разумевање или боље рећи благоразумност морају бити саставни део парохијског живота.
А - ауторитет долази од самога Бога. Ниједан људски ауторитет не може да се уздигне изнад
Божијег.
Т - тежња свих верника једне црквене заједнице мора бити једномислена и усмерена ка спасењу
душа.
Е - етос или етика једног народа огледа се у јеванђелском служењу Христу и Његовој светој
Цркви.
Љ - љубав човека према Богу и свом ближњем је основно начело јеванђелског подвига.
С - стрпљење и смирење гради спасење. Онај који издржи до краја, тај ће се спасити, говори
Господ.
Т - таленти. Талентован је онај човек који поседује мудрост и страх Божији у себи, и који свој дар
не закопава већ умножава.
В - визија је почетна тачка успеха, јер „где нема визије људи пропадају" (Приче 29, 18).
О - отуђење од Цркве и црквеног светотајинског живота води човека у духовну самопогибао и
пропаст.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска