Стазама Светог Саве
Оно што очи наше видеше, руке наше опипаше, о Логосу живота, о томе вам сведочимо.
Отићи у Јерусалим је одувек сан многих хришћана пошто је овај свети град место где се исказује поштовање према светилиштима, и где се свима чини да је комуникација између Бога и човека лакша и директнија. Парадоксално, али истинито је да Јерусалим, удаљен од трговачких путева на обали Средоземног мора, није имао довољно извора снабдевања водом. Узаврео на летњем сунцу, хладан на зимским ветровима, његове оштре стене ужарене су и негостољубиве. Али избор Јерусалима за град Храма био је са једне стране спонтан и личан, а са друге органски и еволутиван. Чињеница да је толико дуго био свети град, само је појачала његову светост, која захтева не само духовност и веру, већ и легитимитет и традицију.
Ходочасници су од вајкада долазили у Јерусалим. Света земља и свете воде Јордана су одувек привлачиле хришћане ходочаснике који су хтели да се напајају на изворима вере хришћанске. Један од највећих ходочасника је био и Свети Сава који је више пута посетио Свету земљу и свете путеве Изабраног народа, а посебно Синај где је Бог Мојсију дао десет заповести.
Екскурзије матураната Богословије Светог Саве су углавном надахнуте овим ходочашћима и хододарима Светог Саве. Оне су најчешће посете Хиландару и Светој Гори Атоској. Међутим, ове године, матуранти Богословије Светог Саве су се запутили оним даљим путем Светога Саве да би се, од 8. до 15. октобра, ишавши његовим стопама, напојили изворима вере и погрузили себе у свете воде Јордана.
Наши ученици су нам послали фотографије са насмејаних обала Галилејског језера, сунчаних и прашњавих путева Галилеје, Светог града Јерусалима, Мртвог мора, духовне свежине Синаја и других светих места. Пренели су нам атмосферу у којој су доживели Јерусалим као град саживота, као хибридну метрополу са хибридним грађевинама, јер ово светилиште неба и земље није се увек развијало у складу са Божијим провиђењем. У овом граду мртви су готово живи док чекају васкрсење.
Првог дана наши поклоници су посетили цркву Преображења посвећеној Светом Илији, а затим цркву Благовести. Видели су кућу Јосифа и Марије и радионицу у којој је радио Јосиф са Господом Исусом Христом, као и синагогу у којој је Исус тумачио Писмо. Присуствовали су Светој Литургији у храму Благовести у Назарету.
Другог дана су посетили цркву Светог Георгија у Кани Галилејској. Симболички су се погрузили у свету воду Јордана и осетили обновљену свежину духовности – покајања као перманентног егзистенцијалног стања. Пловидба Галилејским језером, по чијој површини је ходао Господ Исус Христос, унела је нов доживљај мира и спокоја. Следе ходочашћа цркви Марије Магдалене, а затим Гори Блаженства где је Црква умножења хлебова.
Трећег дана су се наши ходочасници запутили у пећину пророка Илије. Осетили су посебност манастира равноапостолне Тавите и храма Светог Апостола Петра. Јутрење са Светом Литургијом у капели Гроба Господњег или Храма Васкрсења у Јерусалиму је био посебан доживљај.
Путевима патрона школе, Светог Саве, запутили су се четвртог дана у цркву у Пастирским пољима, манастир Светог Саве Освећеног, манастир Светог Теодосија, а затим у Витлејем, дом хлеба, у цркву Рођења.
Посебна је, петог дана, била посета јерусалимском патријарху Теофилу који их је срдачно и топло примио. Овом приликом су поклоници даривали икону на којој су представљени ученици Богословије Светог Саве који су постали светитеља – св. владика Николај Велимировић, св. ава Јустин Поповић, св. Платон Бањалучки и Доситеј Загребачкољубљански. Његова Светост се захвалио на поклону и благословио ученике, а протојереја ставрофора Будимира Којића даривао напрсним крстом.
Истог дана су посетили и храм Васкрсења, Голготу и Гроб Господњи. Пут је наше ходочаснике даље водио ка цркви Вазнесења, манастиру Оче наш, манастиру Марије Магдалене, цркви Успења. Тог дана су се сусрели са православним извиђачима у Бејт Џали. Био је то пети дан њиховог хододарја.
Шести дан су учествовали на Светој Литургији у храму Рођења Господњег да би се после Литургије упутили у Манастир Св. Георгија Хозевита у Јудејској пустињи. Чудесно провиђење их је затим одвело у манастир Светог Герасима.
Седми дан је отпочео посетом Ен Карема – родног места Светог Јована Крститеља. Посетили су Манастир сретења Марије и Јелисавете, а затим и Јад Вашем – Музеј Холокауста. Неодољиво вођени Промишљу Божјом посетили су манастир Часног Крста, манастир Светог Симеона Богопримца, и, најзад, величанствено и неизбежно, Гетсимански врт и Маслинску Гору. Светиње су се низали као бисери и венац духовни саткан од светиња.
Екскурзију су водили професори Радомир Врућинић и Бошко Савић. Духовник овог свештеног хододарја је протојереј ставрофор Будимир Којић. Хвала им на овом подвигу. Стигли су нам у Богословију Светог Саве озарени, унели плаветнило и радост Медитерана. Иза њих су остали Јерусалим, Ал Акса џамија подигнута на месту где је некада био Соломонов храм, Зид плача где се Јевреји моле, црква Светог Гроба која је отворена и у којој се хришћани моле на неколико језика. Сунце се рађа над Јерусалимом. Под његовим зрацима светло Иродово камење Зида изгледа готово као да је под снегом, као што га је Јосиф Флавије описао пре 2000. година. Непомична картографија светиња нас подсећа и надахњује да кренемо за Христом ка Граду Невести Његовој – Небеском Јерусалиму.
Горан Раденковић
