Стилијан Пападопулос: Од апостолских ученика до Никеје
Патрологија I: Увод, II и III век, превод Коста Симић, Православни богословски факултет – Институт за теолошка истраживања, Београд 2012. 410 стр.
Један од кључних проблема теолошког образовања у Србији, како средњошколског тако и високошколског, јесте недостатак адекватних уџбеника и настаних средстава. Изгледа невероватно, али је, нажалост, истинито, да за већину предмета, чак и за оне суштински важне (као што је нпр. догматско богословље), на нашим богословским факултетима уопште немамо праве уџбенике, већ се едукација врши тако што се користе разне монографске публикације, одн. студије објављене у зборницима или часописима, које често уопште нису примерене за подучавање студената (нпр. савремене богословске расправе као обавезну литературу читају и из њих полажу испите студенти који, јел’, уопште нису пре тога довољно упућени у озбиљну проблематику која је присутна у тим расправама; то су им често прва теолошка штива са којим се сусрећу у обуци, иако по природи ствари, ишчитавање таквих радова долази након завршавања основне едукације).
Иако је код нас у патрологији стање мало боље него у другим областима, ипак се осећа потреба за једним што свеобухватнијим патролошким уџбеником. Управо један такав уџбеник појавио се на овогодишњем сајму књига у Београду, а у издању Института за теолошка истраживања београдског Православног богословског факултета. Реч је о преводу прве свеске Патрологије познатог атинског професора патрологије Стилијана Пападопулоса. Ова свеска покрива период од доба апостолских мужева, дакле, од самог почетка светоотачке писмености, па све до Никејског сабора 325. године. Посебно је занимљив уводни део књиге, који претходи поглављима у којима су обрађени конкретни споменици светоотачке књижевности; у њему се аутор бави за патролошку науку релевантним исагогичким питањима и њеним историјатом, а о којима се код нас мало пише и мало зна. Други део публикације краси концизност приликом излагања грађе, пажљива селекција информација везаних за конкретне личности и стваралаштво отаца и учитеља Цркве; уз то аутор доноси и значајан број библиографских јединица за сваку од тема коју излаже, а што је у функцији лакшег сналажења кроз обимну патролошку литературу за све оне који намеравају даља истраживања.
Патрологија професора Стилијана Пападопулоса је, с једне стране, уџбенички непретенциозна, а с друге, веома информативна књига: стога је погодна за све оне који почињу да се баве патристиком, али је и одличан „подсетник“ (handbook) за оне који су већ упућени у ту материју. Такође, књига је узорна и по методици којом је писана, те може бити од користи и нашим потенцијалним ауторима теолошких уџбеника.
Благоје Пантелић