Стогодишњица мученичке смрти др Ђорђе Лазаревића
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Хризостома, у Зворнику је 19. јула обиљежено 100 година од мученичке смрти др Ђорђе Лазаревића, правника у Тузли и посланика у Босанском сабору на листи Петра Кочића за округе Бихаћ и Бања Лука.
Захваљујући неуморном раду и жртви његовог потомка др Душана Ристића а по благослову Преосвећеног Владике Господина Хризостома, служен је парастос жртвама Првог и Другог свјетског рата, жртвама Јасеновца и свих логора, жртвама Отаџбинског рата као и др Ђорђи Лазаревићу у зворничком Храму Рођења Светог Јована Крститеља а потом је др Душан са фамилијом и познаницима обишао гроб у Господу упокојеног Ђорђе Лазаревића у Каракају. Након тога уприличена је академија у част овог великана према коме је историја била неправедна као и према многим другим мученички пострадалим Србима.
„Осјећам се обавезним да данас на стогодишњицу његовог нестанка, како су они који су га заточили тврдили, а ми мислимо убиства, одржимо помен и академију да се то не заборави. Овдје сам говорио о Ђорђи као о ђаку, али и он његовој политичкој и културној дјелатности. Он се бавио и новинарством и основао је угледни часопис „Српски покрет“ , радио је и у СПКД „Просвјета“. Касније када је изабран за посланика крајем 1913.године преселио се у Сарајево гдје је радио у адвокатској канцеларији. Био је члан групе Петра Кочића и сарађивао у његовом часопису „Отаџбина“ и сви су му предвиђали да ће постати Кочићев замјеник који је у то вријеме због болести морао да престане са политичким дјеловањем“, истакао је Др Душан Ристић и додао: “Ђорђо се у то вријем развио у врсног политичара и културног радника, доброг новинара и био је свјестан шта значи замјерити се аустроугарима. Након хапшења у Зворнику је држан годину дана све до 19. на 20.јул. Чувао га је хрватски домобрански пук који је себе већ тада називао усташама. По Ђорђином „нестанку“ пронијелу су глас да је побјегао преко Дрине због чега је његов отац а мој дјед Симо ухапшен и на Малу Госпојину 1915.године звјерски убијен. Ђорђо је био реконвалесцент од управо преброђенох запаљења плућа а Дрина се 19.јула ваљала „од брега до брега“ тако да су сви услови за бјекство изнуреног човјека били немогући. У народу чврсто влада увјерење да је он звјерски убијен како би се власти домогле знатног иметка Лазаревића. Остала четири Симина сина били су заточеници у Араду а једина кћерка, моја мајка Драгица, тада 15 година стара, прихваћена је од родбине у Зворнику. Од те 1915.године почиње велико страдање цијеле породице Лазаревић“.
Др Душан Ристић је родом из Зворника и најмлађи је од петоро Драгицине дјеце. Како каже за себе „избјеглица је из Зворника“ и задњих 50 година живи и ради у Њемачкој.
Академији је у име Преосвећеног Владике Хризостома присуствовао Архијерејски намјесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, који је бираним ријечима поздравио присутне истакавши битност и важност незаборава великих људи из нашега рода. Музички дио изведен је на виолини коју је направио зворничанин Никола Васић, чувени градитељ гудачких инструмената у САД. Виолину је направио 1954. године а на аукцији у Њујорку ју је купио др Душан Ристић.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
