Стогодишњица ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе
У суботу, 24. новембра 2018. године, у организацији Српског народа Васојевића и Полимља у Беранама је одржана прослава поводом стогодишњице ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе (1918-2018). Скуп је, у препуној сали беранског Центра за културу, благословио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је казао: -Црна Гора је саздана на вјековној идеји ослобођења и уједињења цијелог српства о чему свједоче бројни догађаји из њене историје.
-На Берлинском конгресу Црна Гора је призната као друга српска држава, а идеја уједињења у наставку њене историје јачала је и 1908. у великој кризи анексије Босне и Херцеговине, а нарочито у току Првог и Другог балканског рата, када је велики дио српства олобођен. Црна Гора је 1914. ушла непринуђена ни од кога у Први светски рат, одмах након што је Аустроугарска монархија објавила рат Србији да се, раме уз раме, са Србијом бори за очување слободе и за ослобођење поробљене браће, рекао је Преосвећени Епископ г. Јоаникије и додао: -Црна Гора је кренула тада и у тај рат вођена и гријана, такође, вјековном идејом ослобођења и уједињења.
-Наравно, била је идеја ослобођења и уједињења и других јужнословенских народа, али, ипак, она је била у другом плану и тој идеји ништа није могло наудити. Оно што се догодило на Подгоричкој скупштини, одлуке Подгоричке скупштине манифестују надмоћ те идеје, без обзира што су јој силе овог свијета и људске слабости наносиле штету, па и сам краљ Никола. Он се, пред крај свог живота, на жалост, поколебао и највише је нанио штету себи, својој династији оним необјашњивим поступком капитулације и наредбом да црногорска војска положи оружје пред непријатељем, оценио је Његово Преосвештенство.
-То ипак треба посматрати као људску слабост, јер је неспојиво са мишљу краља Николе, која је била косовска мисао, са химном „Онам, онамо“, са традицијом његове куће и цјелокупним његовим дјелом. Дакле, уједињење је била идеја која је преовладала и они који су хтјели да оспоре Подгоричку скупштину и да је доведу у питање, никако, нијесу могли оспорити народно расположење. По ријечима учесника Подгоричке скупштине, Гаврила Дожића, знаменитог Митрополита и Патријарха српског, 95% становништва је било за уједињење. И он сам је дао велики допринос том уједињењу, чак, је и у њемачком заробљеништву потврдио да нико више не може раздвојити Србију и Црну Гору. Ово што се данас догодило, мислимо, да није суштински раздвојило Србију и Црну Гору. Свакако, народ у Црној Гори, државотворни народ који је стварао Црну Гору, и даље браћу у Србији и у цијелом српству сматра својом браћом и овдје су, вечерас, људи који се нијесу одрекли свог идентитета, своје идеје, своје нације и своје српске Црне Горе, поручио је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Пригодне беседе одржали су историчари Предраг Вукић и Горан Киковић. У програму академије, која је организована под мотом „Српски народ Васојевића и Полимља слави 100 година од ослобођења и уједињења Србије и Црне Горе“ учествовали су народни гуслар Бошко Вујачић, глумац Иван Вучковић, етно група „Ђурђеви Ступови“, фрулаши Бранко и Бошко Ковачевић, КУД „Коло“ и Јелена Ристић.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
