Стогодишњица старадања Нишких свештеномученика

У Првом светском рату бугарска војска је интернирала и убила преко 100 свештеника и монаха широм Нишке епископије. Не постоји тачан број и тачна слика колико је свештеника пострадало, јер ти подаци из различитих разлога нису научно прикупљени, обрађени и проверени. По завршетку Првог светског рата, августа 1919. године, на ванредној Скупштини српског свештенства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, проти Стевану Димитријевићу било је поверено да изради споменицу свештеника страдалих у Првом светском рату. Споменица је делимично објављена у „Веснику Српске Цркве“ бр. XV, од 24. јула 1919. године, а допуњена у истом часопису 1921. године, бр. IX- X, на странама 50- 62.

О страдањима свештеника Нишке епархије писао је 1922. године и Јован Хаџи Васиљевић у свом делу „Бугарска зверства у Врању и околини 1915- 1918,“ као и лесковачки учитељ и писац Сретен Динић у делу „Бугарска зверства у врањском округу“ штампаном у две књиге 1921. године. У новије време крушевачки прота Драгић Илић објавио је стара писана сведочанства о страдањима свештеника у књизи „Птице из Наиса“ из 2005. године. О страдању свештеника Нишке епархије остала су сачувана сведочанства двојице преживелих пиротских свештеника: Милије Јончића (1870-1951) и Димитрија Мијалковића, који су сведочили и о томе како су преживели рат. Сведочанство проте Милије Јончића објављено је у часопису „Српски православни календар Васкрсење за 1923. годину“, на странама 20- 25, а објавио га је у делимично измењеној форми и Драгиша Г. Здравковић у књизи „Бесмртници округа Пиротског 1912- 1920,“ штампаној у Нишу 1924. године. Ова сведочанства можете прочитати на сајту Епархије нишке.