Сусрети: Милош Биковић са члановима СОЗ-а
Поносан сам на свој народ
Да је лични пример најуверљивије сведочанство свевремених врлина сагласни су сви, од античких мудраца преко хришћанских мисионара до разних профила старатеља над јавним добром наших дана. Носити лепоту битисања и стваралаштва достојанствено и смерно, неговати и умножавати дар на сопствену и радост шире друштвене заједнице, изазов је једнак снази постигнућа. Тирке, Мика Алас, Радмило... животи утиснути на целулоидној траци. Препознатљиви и вољени међу свим генерацијама. Сценаристичким контурама, Милош Биковић удахнуо је такмичарски дух, научничку радозналост, романтичност провинцијског интелектуалца...
Делом бића, свако од њих. И носилац Цара Константина (Филмски сусрети, Ниш 2011. год.). Истовремено, личност са снажном сопственошћу. Не ужива у свим рефлексијама популарности, али не одбија интервјуе, нити фотографисања у тржним центрима. И то је део професије, уз осмех констатује. У данима страдања, популарност је ставио у службу јавног добра. Помагао и преко друшвених мрежа позивао друге да то учине. У Руској цркви Свете Тројице у Београду сакупљао је помоћ за Ваљевску епархију, којој у његовом животу припада посебно место. Одвећ је познато, јовањски игуман архимандрит Михаило рођени му је брат. А и позиву СОЗ-а радо се одазива. Да са младим светосавцима понеку прозбори. Тако је било и овог пута, у навечерје празника Светог Аве Јустина, у парохијском дому Покровске цркве, Милош Биковић говорио је о свом искуству вере, како она прожима његову уметничку природу те добрим и лошим странама средстава масовних комуникација.
- Сваки глумац има трему, а сваки страх у корену је страх од смрти, илити остављености од Бога. Трему појачава страх од неуспеха, од мишљења великог броја људи. Кад се трема савлада, глумац успева да „приграби“ енергију гледалаца и то је добро. Глумац је нека врста проповедника и то је велика одговорност - рекао је Милош Биковић.
Разговарајући са члановима СОЗ-а о њиховим будућим занимањима, Милош Биковић је истакао да, кроз своје професије, могу развити креативност од Бога нам дату и бити матица напретка друштва и државе.
Радост свечаности поводом Преноса моштију Светог Аве Јустина подсећа га на ону коју је доживео у Грачаници, походивши светињу у оквиру премијере „Монтевидеа“. Са делом Аве Јустина „О духу времена“ упознао се као осамнаестогодишњак. Схватио је већ тада да је реч о великом подвижнику, духовнику и научнику, чија су промишљања бриљантна јер за меру имају Христа. Ава Јустин истрајао је на свом путу у времену страшних репресија комунистичких власти. У нашем времену присутна су искушења материјализма и егоизма.
- Има много простора да данас следимо пут Аве Јустина. Знате, ми можемо много да нагађемо да ли Бог постоји или не. Али, човек који срцем искрено потражи и једном осети Бога неће више бити потребе за расправом - каже популарни Тирке.
У време поплава, које су погодиле нашу земљу, био је и тужан и радостан у исто време. Разлог тузи намах је јасан, а радостан јер су невоље показале да Србија има много добрих људи. Нарочито су драгоцени они који тешко живе, немају посао, а нису огорчени и налазе смисао у томе да помажу другима. Наравно, има и превараната, али они су незаобилазни и у другим земљама. Стара прича о житу и кукољу...
- У овој ситуацији, приметио сам једну дозу патриотизма због које, поред осталог, много волим свој народ. Лепо се осећам што сам део њега и желео бих да наслеђе тог народа достојанствено изнесем и предам долазећим генерацијама - закључује Милош Биковић, један од најбољих младих глумаца савремене српске кинематографије, кога ћемо ускоро гледати у једном руском остварењу. Такође, у припреми је и улога у домаћој продукцији о којој нам за сада открива само да је „у вези са спортом“. Дакле, Тирке добија „конкурента“.
Извор: Епархија ваљевска
