Сваки други водовод загађен

У Србији има више од 100 нехигијенских депонија

Од 155 контролисаних водоводних система у Србији, 74 су исправна, односно имају мање од пет одсто микробиолошки и мање од 20 одсто физичко-хемијских неисправних узорака воде, изјавила је за наш лист Тања Кнежевић, директор Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут".

Овај институт је, поводом Светског дана заштите животне средине, објавио специјалну публикацију „Показатељи стања животне средине у Србији". У публикацији су дате анализе квалитета воде, ваздуха, начина одлагања комуналног и медицинског отпада и пречишћавања отпадних вода из индустријских постројења.

Према подацима овог института, испитивања узорака воде за пиће из централних водоводних система у Србији у прошлој години показала су да 16 водоводних система није физичко-хемијски исправно.

„Подаци о болестима које су у вези са хемијском неисправношћу воде за пиће нису евидентирани. Закључак истраживања је да је квалитет воде за пиће у Србији у односу на протекле године ипак незнатно побољшан", истакла је Кнежевић.

По њеним речима, резултати микробиолошких испитивања узорака воде за пиће из централних водоводних система показују да је у Србији укупно у 20 водовода регистрована микробиолошка неисправност.

Вода из свих контролисаних централних водоводних система адекватно се хлорише, што је значајна хигијенско-епидемиолошка мера у спречавању појаве заразних болести.

Анализирајући ове резултате, Кнежевић је истакла да је крајње време да се почне са обновом водоводних система који су застарели. То јесте скупа инвестиција, али је неизбежна, с обзиром на то да се у водоводне системе годинама није много улагало.

Истраживачи су анализирали и ваздух у Србији. Утврђено је у 2007. години да најмање загађени сумпор-диоксидом били Краљево и Прибој, а најзагађенији Врање и Костолац. Пад загађености ваздуха сумпор-диоксидом у односу на претходну годину забележен је у Београду, Врању, Зајечару, Косјерићу, Лесковцу, Панчеву и Ужицу, док је у Ваљеву, Звечану, Ивањици, Косовској Митровици, Крушевцу, Нишу, Новом Саду, Суботици загађеност била већа него претходне године.

Најмање чађи је било у Краљеву и Кикинди, а најзагађенија насеља била су Обреновац и Смедерево. Највиша средња годишња вредност емисије таложних материја (честице из издувних гасова) евидентирана је у Зрењанину и Елемиру.

Кад је реч о отпаду, утврђено је да сеоска насеља нису довољно обухваћена организованим сакупљањем смећа, Велики проблем у градским срединама представља и недовољан број возила за сакупљање смећа и распоређености контејнера, као и нерешен начин сакупљања опасног отпада из здравствених установа и индустрије.

Како је казала Кнежевић, од 160 посматраних градских насеља, депонију има 131, али чак 113 депонија се воде као нехигијенске. У сеоским насељима је још неповољнија ситуација, јер од посматрана 3.992 насеља, депонију нема 3.687, па се на тим местима смеће најчешће неконтролисано баца на све стране.

Према анализи квалитета 3.419 узорака површинских и отпадних вода из индустријских погона, 51 одсто узорака је било неисправно и није одговарало одговарајућим правилницима о квалитету отпадних вода, а 34 одсто је било исправно.

Утврђено је и да већина погона, 51 одсто, не пречишћава отпадне воде, а највише погона - 47 одсто, отпадне воде улива у канализационе системе. У површинске воде их улива 43 одсто, док 8,2 одсто погона улива отпадне воде комбиновано односно у оба пријемника.

Највише отпадних вода - 34 одсто потиче из прехрамбене индустрије и то у Расинском, Јужнобачком и Моравичком округу.

Н. Ковачевић

За чистије Саву и Дунав

Председавајући Међународне комисије за заштиту реке Дунав Саша Драгин и председавајући Међународне комисије за слив реке Саве Кемал Каркин потписали су јуче Меморандум о разумевању, сарадњи и координацији две комисије.

Драгин, који је и српски министар заштите животне средине, изразио је уверење да ће јединство и сарадња две комисије помоћи у решавању проблема људи који живе у сливу Саве и Дунава. Он је, приликом потписивања Меморандума, изразио наду да ће две комисије функционисати као једна и заједнички решавати проблеме проистекле из индустрије и транспорта на двема рекама.

Каркин је нагласио да се потписивањем Меморандума, сарадња две комисије подиже на виши ниво као и да ће она подразумевати размену информација и рад на заједничким пројектима. Он је подсетио да је слив реке Саве други по величини подслив у дунавском басену и највећа притока Дунава по количини воде, као и да се по томе види значај данашњег потписивања споразума.

Међународна комисија за заштиту реке Дунав основана је почетком деведесетих и обухвата 14 земаља у сливу те реке, а Србија је ове године преузела председавање комисији од Румуније. Међународна комисија за слив реке Саве обухвата Словенију, Хрватску, Босну и Херцеговину и Србију и основана је 2005. године, а ове године БиХ завршава трогодишње председавање тој комисији.

Танјуг