Сваки камен једна прича

Са скромним материјалним и новчаним средствима, уз божију помоћ и благослов Епископа захумско-херцеговачког и приморског Господина Григорија народ Црквене општине Кифино Село започео је изградњу Парохијског дома и уређења комплекса „Подине"око најстарије цркве на подручју Невесиња - Цркве Св.Тројице.Парохијски дом започео се градити на мјесту старе Црквене  куће. У њему ће се налазити: трпезарија, библиотека и соба за архиву, а на спрату стан за свештеника.

Компекс „Подине" се простире на простору од 2 хектара са Црквом и мјесним гробљем. У склопу пројекта је: зидање велике улазне капије и челног зида, постављање ограде око цијелог земљишта, зидање велике чесме код капије на улазу, зидање капеле унутар гробља, зидање мале капије на излазу према Дреновику и засађивање разних украсних биљака чиме би читав комплекс добио изглед великог уређеног парка са лијепо поплочаним стазама.

На узвишењу Дреновик један километар од Кифина Села, а према Невесињу, налази се стара Црква зидана у периоду владавине Немањића. Сама кота Дреновик налази се на 900 метара надморске висине и доминира цијелом околином. Заузима централни дио Невесињског поља. Са врха коте, од саме Цркве, пружа се прелијеп поглед на цијело Невесињско поље и околне планине у чијем подножју се ланчано протежу Невесињска села. Само поље је једно од највећих и најљепших крашких поља у Републици Српској.

На сјеверу поглед сеже до планине Црвња и висоравни Морине, чувене по Сватовском гробљу и легенди о погибији Лакишића сватова. Сјеверозападно је планина Прењ, а западно планински масив Вележ. Јужно су Снијежница и Трусина , а источно Бјеласница и Баба планина.

Испод саме Цркве и даље кроз поље, до мјеста Биоград, протиче ријека Заломка (понорница) која је цијелим својим током чиста и може се користити за пиће. Са друге стране Цркве пролази магистрални пут Невесиње-Гацко. У близини 300 м протиче поток Вучијак, који пресушује у мјесецу јуну и опет долази у мјесецу септембру. На 200 м од Цркве са исте стране налази се брдо Ћосовик, испод кога се налази прељеп извор истог имена. Само име брда и извора асоцира на младалачка окупљања и ашиковања-ћосања, како се каже у овом крају.
Са лијеве стране у самом кориту ријеке налази се извор Дреновик. Читава околина је препуна остатака из древне прошлости, а сваки камен подсјећа на нека стара давно заборављена времена. Јужно од цркве на удаљености 400 м налази се старо налазиште из Римског периода Братачки Градац. Осамдесетих година прошлог вијека, на врху Градац вршена су археолошка ископавања која су обустављена усљед недостатка новчаних средстава. Испод самог Градца налазило се римско насеље отприлике величине 40000 хиљада становника. И сада локални пољопривредници тракторима изоравају остатке од цигле, грнчарије и старих римских рељефа.

Сјевероисточно од Цркве 1,5 км у правцу Гацка, у мјесту Кланци, изнад самог пута налази се брдо Градина, гдје се назиру остаци средњовјековног града до кога од подножја води још добро видљив пут.  На сјеверу 2 км од Цркве налази се Крековски Градац и једна од највећих некропола стећака.

На овом је мјесту почео и чувени устанак познат као „Невесињска Пушка".
Само двориште Цркве препуно је стећака разних облика и величина. Уз саму цркву налази се и споменик породице Радојичић, на коме се јасно види читко уписана 1414. година, двадесет пет година послије Косовске битке. И остали споменици у порти Цркве су веома стари, а има их са специфичним знаковима и рељефима.

Цијели овај простор је арехеолошки и историјски неправедно запостављен. Довољно је само проћи овим тереном и увидјети да сте живи свједок једног давно прохујалог времена.

Са јужне стране, уз саму Цркву, налази се велики споменик попу Петру Радовићу, војводи из два устанка: 1875. године против Турака и оног из 1882. године против Аустроугарске. У близини су и споменици: попу Анту Глоговцу и неколико споменика поповима из породице Говедарица, који су годинама вршили службу у овој Цркви.

Овдје је држао службу божију и Свети Свештеномученик Момчило Гргуревић, парох у Кифином Селу. Послије прелази у Челебиће гдје доживљава трагичну смрт 29 новембра 1945. године.

У овој Цркви је служио и поп Ђоговић Богдан, звјерски убијен од усташа 1942. године.

Сама Црква је дуго времена била главни носиоц културног и политичког животанарода цијелог Невесињског краја. Својим географским положајем, централни дио Невесињског поља, доминирала је околином а њена три звона могла су се чути у свим околним селима. Била је центар окпљања народа Невесиња.

У бурним временима, ропства под разним тиранима, ту су се одржавали главни састанци главара и кнезова Невесињских и вјећало се о устанцима и бунама којих је у овом крају било много.

Слава Цркве Тројчин дан, по њему је и добила име „Црква Свете Тројице", кад се одржавало највећа прослава у овом крају. Ту се окупљао народ из околних срезова, па су се одвијала витешка надметања у скоку у даљ, бацање камена, игре и пјесме. Већи састанци су били још за Божић, Светог Саву и Васкрс. Ту су се склапала нова познанства, женило се, удавало, правили договори за свадбе.
Црква је грађена у периоду владавине Немањића и не зна се тачно колико је пута рушена и обнављања. На мјесту данашње Цркве некада се налазила много већа грађевина о чему свједоче остаци темеља са њене сјеверне стране. Задњи пут је обновљена и остала у данашњем облику 1816. године о чему свједочи табла (оргинални натпис и друга са преводом) изнад самих улазних врата Цркве.
Дуго времена у цијелом Невесињском крају једино су се чула звона са њеног звоника, будећи вјеру и наду поробљеном народу овог краја, који је стењао под јармом објесних Азијата.

И даље послије свих бурних времена, црква је задржала примат као велики, културни и духовни центар, а побожни народ ове Парохије са својим свештенством то је чувао и његовао. Такво стање одржало се све до ових нових посљератних времена, великих миграција у град и пустошења села.

Како би повратили сјај дреновачкој Цркви Св.Тројице парохијани су, веома поносни на свој  подухват позвали све који осјећају носталгију за родним крајем, а и обавезу према својој Цркви и гробовима предака да у оквиру својих  могућности помогну у изградњи започетих  објеката.

Бројеви ж-р :  5620088026731091

НЛБ Развојна банка а.д. експозитура Невесиње

Сања Ковач

Извор: Епархија захумско-херцеговачка