Свечани Божићни концерт у Мостару

Овогодишњи Божићни концерт, који се већ по традицији одржава другог дана Божића у „Косачи" био је, од до сада одржаних, најрадоснији. Наиме, после Божићне бесједе јереја Зорана Илића услиједио је наступ познатог српског музичара Слободана Тркуље који је својом музиком успио пренијети радост празника до те мјере да је у једном тренутку у препуној дворани велики дио публике подигао на ноге. За крај су малишани мостарских „Гусала" отпјевали Божићну пјесму „Добро дош'о Христе".

После једноипо часовног програмског дијела концерта уприличено је пригодно послужење гдје се наставило дружење у празничној атмосфери.
Након свега одржан је празнични братски састанак Епархијског свештенства у новообновљеној парохијској гостопримници код Старе Цркве у Мостару. 

БЕСЈЕДА ЈЕРЕЈА ЗОРАНА ИЛИЋА
НА СВЕЧАНОМ БОЖИЋНОМ КОНЦЕРТУ
У МОСТАРУ 2011. ГОДИНЕ

Преосвештени владико, поштовани господине градоначелниче, господине министре, господо градоначелници источнохерцеговачких општина, поштовано свештенство Римокатоличке цркве, драги гости, браћо и сестре.

О чему или о коме вечерас говорити, ако ли не о догађају и личностима које нас сабирају вечерас овдје?! Велики је временски, и не само временски јаз између онога којим смо сабрани и нас, између Бога и људи. Одакле јаз? Тај јаз створили смо ми. Створили и наставили непрестано да га продубљујемо, а способности да га затрпамо,да га зацјелимо, да га превазиђемо,немамо. Створивши раздор између њега и нас нисмо ни свјесни били да смо тим раздором створили раздор и међу нама самима. Но, свемилостиви Бог дошао је и донио исцјељење, помирење, истинску блискост, па тако и након двије хиљаде година захваљујући његовом доласку међу нас, иако није физички међу нама, није нам далеко. Даровао нам је дар да увијек и свугдје можемо бити близу њему и истински блиски једни другима.

Његовим рођењем прослављена је и мајка његова. Од оне ноћи у којој га је родила почели су дани њене славе. Тако да данас нема ниједног богослужења у коме јој се не обраћамо за помоћ и посредништво њено пред Богом, ниједног богослужења у коме је не славословимо и величамо. Нема ниједне цркве без њене иконе, а најпознатија је она на којој држи Сина свога у наручју. Вијековима јој пјесници Цркве славослове називајући је пречистом, увијек дјевом, голубицом нескверном, ходатајицом, усрдном молитвеницом... Подсјећају нас црквени писци да је она неповријеђени ковчег Нојев, процвјетали штап Аронов, кадионица златна, свијећа неугасива, купина несагорива, шира од небеса... Све то разумјећемо ако имамо на уму да је она прије свега Богородица, јер да Бога није родила, све то не би имало смисао. Од њега у њој свако наведено име и свака праслика добили су смисао и остварење. А од ње, кроз њу смисао је дошао к нама. И ако будемо попут ње смисао ће се настанити и остати у нама.

Говорећи о Богу, увијек имајмо на уму да је он увијек дослиједан себи. Он се није открио, јавио као дијете и одрастао заборавивши да је то био. Он је то и остао. Остао је дјетиње чудесан у сусрету са човјеком. Има ли човјека кога не обузме ужас када помисли на величанствени дар божијег оваплоћења којим нам је дата могућност да разговарамо са њим као што разговара човјек са човјеком. А каквим ли ријечима да искажем величину тога чудеснога дара - да Бог увијек са мном разговара, не као човјек са човјеком, него као дијете са човјеком? А дијете, а он, када разговара са мном не гледа ме у националну или расну припадност, не гледа ме у политичку или лобистичку моћ. Он не гледа у моје одијело желећи да сазна којој класи припадам. Не гледа у капут или ципеле, он гледа право у срце. А зашто у срце? Зато што му је стало, не до било чега другог, него управо до мене, до тебе, до њега, до нас. Он не тражи ништа од нас, он тражи нас. Тражи нас залутале у лавиринту земаљском, нас који смо заборавили да поред хоризонталних путања лавиринта има и једна путања која води изнад лавиринта, и да када се уздигнемо том вертикалом, просто нам буду смијешна наша дотадашња лутања по лавиринту. Дјетиње је чудесна и радосна тајна нашег спасења!

Опредијељени да будемо у близини његовој, о чудесном рођењу његовом, о пресветој мајци његовој и о њему, Сину Божијем и Сину Човјечијем можемо говорити само славословима и похвалама. Дивећи му се рецимо:

Исусе Христе, важнији си од живота, јер живот без тебе није живот већ неизбјежно корачање к смрти!

Исусе чудотворче, важнији си од свега што је опипљиво и реално, јер без тебе све је само варка!

Исусе сажитељу наш у данима овог вијека, важнији си од историје, јер историја народа изабраног у теби је добила смисао, и ако тебе нема, по коме, до кога и од кога ће се бројати године овога вијека?

Исусе Сине Бога живога, благодаримо ти што си својим доласком, у наша срца положио извјесну наду да ћемо у вјечној, дјетиње чистој радости живјети са тобом, са Оцем твојим беспочетним и Духом Светим животворним.

Вама слава и хвала у све вијекове. Амин.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка