Свечана академија у част Светог Јована Владимира

Свечана академија у част Светог Јована Владимира
Свечана академија у част Светог Јована Владимира
Свечана академија у част Светог Јована Владимира
Свечана академија у част Светог Јована Владимира

У Дому културе у Голубовцима 2. јуна 2016. године одржана је свечана духовна академија уприличена поводом 1000-годишњице мученичке кончине Светог Јована Владимира.

Скуп је благословио Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је рекао да је Свети Јован Владимир једна од најзначајнијих личности наше духовне и државотворне историје. Владика је рекао да је вријеме да се Свети Јован Владимир врати међу нас и да је почетком деведесетих година прошлог вијека  на нашем простору он био скоро заборављен, те да је тек тада кроз Цркву почео његов повратак.

„А онда, хвала Богу, и држава је до одређеног степена прихватила и открила значај те личности, тако да ове године и Влада Црне Горе, односно држава Црна Гора на свој начин обиљежава личност, како га они зову – Владимира Дукљанског. То је с једне стране добро, и хвала Богу да је тако. Али, с друге стране може да буде и не баш тако добро, јер схватање Јована Владимира као темеља нашег историјског, духовног и моралног бића требало би да буде сагласно њему и његовом дјелу да би он онда у нашем времену проговорио на начин који је дугорочан и вјечан“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је објаснио да претварање Светог Јована Владимира у, просто, дукљанског краља без његовог хришћанског идентитета, који је срж његовог бића, значи усмјеравање погрешним путем проучавање његове личности и његовог дјела. „Његов начин живљења се састоји у жртвовању себе за друге, а не у жртвовању других себи и својим интересима. То је срж жртве Јована Владимира. Уствари, ту је он био непосредно идентичан са Голготом, са Христом од кога је научио такав начин живљења и понашања“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

Књижевник Благоје Баковић је у свечаној бесједи казао да су Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и Свети Лазар Косовски имали у Светом Јовану Владимиру узор од кога су могли да уче. „Владајући и расуђујући мудро, он је слао учитеље по народу, да га уче науци Христовој. Подизао је цркве, манастире и болнице. И зар није јеретике враћао у истину“, казао је он. Он је додао да је прошао миленијум од велике и свете радости када су Срби добили свеца на небу. „Али ту радост и одушевљеност некако прати једна потмула туга да се, ево, и после хиљаду година међу нама налази, да тако кажем, нека врста Јудиних наследника, који умјесто да славе хиљаду година своје државе и постојања, они прислављују десет година одвајања од Светога Јована Владимира“, рекао је Баковић.

У умјетничком дијелу програма наступили су чланови подгоричког Српског пјевачког друштва „Светосавник“, КУД „Црна Гора“ из Голубоваца, требињска етно-група „Захумље“ и народни гуслар Жељко Бугарин. На крају је славски колач благословио и преломио Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, а парох зетски отац Жељко Ћалић је заблагодарио архијерејима, учесницима у програму, добротворима и многобројним вјерницима који су присуствовали академији.

Извор: Митрополија црногорско-приморска