Света Гора (Светигора) на Змијању

Три топонима на оном дијелу Змијања између Стричића, Соколова и Павића уистину престављају праву енигму за сваког истраживача. Интересантно је и то да се нико из Цркве није до сада позабавио овом темом. Није нам доступна информација да ли су топоним: Грчка градина, Светигора (Света Гора) и Спасовина на Змијању били предмет интересовања географа, археолога или историчара умјетности.

Ради се о следећим топонимима:
1. ГРЧКА ГРАДИНА са надморкосм висином 999м'
2. СВЕТИГОРА са Вилушким врхом надморске висине 952м'
3. СПАСОВИНА - брдашце на падини Стражбенице с десне стране путног правца Павићи-Козица.

Први топоним, тј. Грчка градина сам по себи говори, да је ријеч о остатку старог грачког утврђења, односно града. Појам ''грчка'' не треба стављати у контекст са уско јелинским, тј. етничким значењем те ријечи. За наше претке јужне Славене (Словене*) с правом је Римска империја, барем њен Источни дио, била поистовјећивана са Грцима. Последично томе и све што је било ромејско, тј.римско, на Истоку, наши преци су поистовјећивали са Грцима. Тако су настали топоними: грчка црква, грчка градина, грчка ћуприја,.. итд.

Зашто су то наши преци радили? Може се само логички претпостављати. У слободној интепретацији ромејства као јелинизма (Грчка, грци, грчко итд.) крије се једна намјерна политичка димензија наших предака. Циљ те намјере био је што већа дезинтеграција Римског царства. Зашто? Зато што су наши преци знали да само у слабом и дезинтегрисаном Римском царству они могу не само опстати као ''упали народ на римску територију'' већ се и афирмисати на истој. Било је потерно превалити дуг историјски пут до тога, али на крају се у томе и успјело. На жалост, и наши преци су платили високу цијену тог дезинтеграционог процеса. Како? Тако што су јужни Славени на Западу (Хрвати и Словенци) потпали под политички, културни и црквени утицај Рима, односно Ватикана, док смо се ми, Српски народ, духовно интегрисали у Консатнтинопољску (васељеснку) Патријаршију и у Источни дио Римског царства, тј. у Константинопољ. Ова дезинтегарција Славена на Балкану имаће трагичне последице не само на нас као Славене, већ и на све друге околне народе, па и по читаву Европу.

С друге стране, то свједочи чињеницу да су наши преци прије доласка на Балкани имали добре и довољне информације о Јелинима, тј. Грцима. Знали су то још из времена Александра Великог, а посебно преко веза наших Закарпатских предака са Црним морем и његовим приобаљем са којим су имали трговачке контакте, али и ратујући против њих у предјелима данашње Украјине. Отуда су све што је на Балкану било ромејско, тј.римско, називали грчким . И с правом.

Други топоним СВЕТИГОРА (СВЕТА ГОРА) је аутентични славенски назив и састоји се од двије ријечи: гора + света, или Света гора, као што називамо Агион орос (Монт Атос). Ово је само етимолошко значење ријечи овог топонима. Али поставља се питање: откуд Света гора на Змијању? Међу толиким висовима, бреговима и брежуљцима Змијања и Мањаче једино је ово добило име Светигора. Шта би Света гора (Светигора) на Змијању треба суштински да значи? Можда да су некада на њој били манастири, испоснице и скитови у којима су живјели свети божији људи. Сигурно је да овај топоним није ово име добио без неког озбиљног и врло битног разлога. Стара Илирска племена имали су своје религије и култове, о којима се мало зна, али, колико је познато, нису имали такве називе, посебно не словенске појмове: СВЕТОСТИ, СВЕТ, СВЕТА, итд.

Уистину интересантна питања на која још нико није ни покушао дати одговоре. Да би добили иоле респектабилне одговоре на ова питања требамо мало боље сагледати уже и шире окружење Змијањске Светигоре. Као прво, Светигора је смјештена на средокрећи неколико великих манастира који су својевремено егзистирали на овим просторима, а неки и данас, -слава Богу-, егзистирају, док се други тек обнављају. На југоисточној страни од Светигоре налази се некада велики Манастир Крупа (на Врбасу). Мало сјеверније (сјевероисточно) и у непосредној близини Светигоре је манастир Гомионица. У правцу сјевера и сјеверозапада били су манастири Липник код Санског Моста и данашњи манастир Клисина код Приједора. На јужној и југозападној страни били манастири Глоговац у Јању, Трескавац и Бањица код Кључа, манастири у Пецкој и Медној гдје су и пронађене мошти преподобномученика Медљанских, те даље манастири у Цимешама код Бјелаја, Висућица код Дрвара и Рмањ у Мартин Броду. Неоспорно је да је Крајина била пуна манастира и светиња које смо заборавили, али ево оне нас не заборављају.

Посебно треба поменути да је у непосредној близини Светигоре село Козица у којем се преноси предање да је на локалитету данашње цркве св. Кнеза Лазара закопана црква. Легенде о закопаним црквама су многобројне у Крајини. Једна од таквих је ево и у Козици, једна у Пећима код Грахова, итд.

Поред свега реченог о нашим манастрима и светињама, знаним и незнаним, постоји засигурно индиретан доказ о Светигори као светом мјесту живљења монаха, а то су вјера, побожност и аскетизам народа овог краја, који се може упоређивати са подвизима монаха Атонских скитова и келија. Само један поглед на Соколово и Доње Ратково из кањона ријеке Сане, или са пута Сана -Кључ потсјетиће вас на Атонске скитове. На крају крајева читаво Змијање је и конфигурирано на скиткси начин (систем).

Можемо слободно закључити да је Змијањска Светигора (Света гора) уситину назвата по њеним светим житељима -монасима. Дакле, могуће је да је то био неки скит (тип монашких насеобина). Потребно је да археолози крену на простор Светигоре и покушају нам дати одговоре на ова питања. У сваком случају топоним Светигора (Света гора) на Змијању завређује нашу пажњу и дивљење.

Трећи топоним СПАСОВИНА исто тако нас асоцира на празник Вазенесење, или Спасовдан, како овај празник наш народ назива. Да ли је ту била црква или манастир посвећени Вазнесењу Господњем тек треба испитати и нешто више о томе сазнати. Чињеница да су Светигора и Спасовина у непосредној близини може се претпоставити да је ту био манастир посвећен Вазнесењу (Спасовдану) из којег су монаси одлазили на Светигору и ту се подвизавали. Управо тако нешто налазимо у кањону ријеке Крке испод Цвјетнића гдје су пронађене монашке -отшелничке келије у које су се повлачили монаси Манастира Рмња и проводили вријеме у посту и молитви.

Змијањска СВЕТИГОРА, или Светигорско Змијање?

Епископ Хризостом, бихаћко-петровачки

Извор: Епархија бихаћко-претровачка