Свеправославно поклоњење Часном крсту у Лимбургу на Лану
Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк.8,34).
Треће недеље Свете четрдесетнице се на свом великопосном ходочашћу православни хришћани, саборно окупљају у окрепљавајућем хладу дрвета Живота вечног, снажећи се силом Часног Крста Господњег за наставак свог духовног путешествија ка светлости Васкрсења.
И ове године, када се на Крстопоклону недељу торжествено прослављао празник Проналажења Часног и Живототворног Крста и часних клинаца од стране Свете царице Јелене, уприличавало се молитвено сабрање верујућег народа у тајни Крста, тој "тајни најдубље могуће саможртвене љубави» и трпељивог крстоношења у смеру путоказа Божанске Икономије спасења, по свим храмовима васељенског Православља“.
Манифестацију те пројављујуће сила победе Живота над смрћу Часног Крста Господњег су овог празника, у недељу 19. марта 2017. године, могли да посведоче многобројни поклоници, који су у молитвеном сабрању окупљени око моћне части Часног Крста у цркви Светог Георгија у Лимбургу на Лану, узносили хвалу на разним језицима васкрсавајућој Сили Крста Господњег. Тако су на на црквенословенском, руском, румунском, немачком и арапском језику појци из три православна хора, руске, румунске и немачке парохије из Франкфурта, Офенбаха и Мајнца појали током Службе Поклоњења Часном Крсту. Молебан су служили румунски, молдавски, сиријски, руски и немачки свештеници, и ђакони на матерњим језицима, током кога је верни народ целивао једну од највећих светиња Православља и свеколиког Хришћанства, Лимбуршку реликвију Часног Крста.
Ова прелепа традиција свеправославног поклоњења Часном Крсту на Крстопоклону недељу у катедрали у Лимбургу заживела је пре десетак година, када је схи-архимандрит Василије Гролимунд, игуман српског православног скита Светог Спиридона у Гајлнау, са својим сабратом јеромонахом Оцем Јустином Рауером, добивши дозволу дијецезе у Лимбургу, уприличио прво поклоњење и целивање Часног Крста. Последњих година подршку у организацији и реализацији и службе на Крстопоклону недељу овој Лимбуршкој светињи несебично пружа парохија Светог Христофера из Мајнца са својим посвећеним пастиром - оцем Јоханесом Нотхасом (Johannes Nothaas).
Лимбуршка светиња «Часног дрвета» је заправо скупоцена византијска ставротека у облику двоструког крста из друге половине 10. века, која је до почетка 13. века представљала централну драгоценост богате ризнице највреднијих хришћанских реликвија чувене цариградске царске капеле у Богородици Фарској. Током Четвртог крсташког похода ову драгоцену цариградску ставротеку као уздарје августинском манастиру Штубен код Брема на Мозелу доноси Хајнрих Улменски. Пуних шест векова је ова јединствена и монументална реликвија Часног Крста почивала у августинском манастиру на реци Мозел све до његовог затварања 1802. године, када посредништвом племића из династије Насау бива даривана бискупији у Лимбургу на Лану, где се чува у Музеју дијецезе до данашњих дана.
Реликвијар Часног Крста је урађен од сукоморе (мешавина дивље смоквеа и дуда) и састоји се од поклопца и ковчежића у коме је смештен Часни Крст. Поклопац је опшивен позлаћеним сребром, богато украшен филигранском комбинацијом емајла, бисера и драгог камења. Реликвијар, дужине 48 цм, ширине 35цм, 6цм висине и 11кг тежине, у свом унутрашњем делу похрањује двоструки Крст у чијем средишту се налази знатна честица Часног Крста. Украс око Крста плени истанчаном занатском умешношћу и богатом симболиком херувима и серафима.
Лимбуршку светињу је Крстопоклону недељу 2017. године походило више стотина православних молитвеника из свих крајева Немачке и суседних земаља, који су индивудално или са својим парохијама и јерејима следили праобраз традиције поклоништва коју је управо на данашњи празник установила Света царица Јелена својим примером потраге, проналажења и поклоњења Часном и Живототворном Крсту Господњем.
Душица Крафт
