Свеправославно славље у Минхену

Светa Три Јерарха - Слава Православног Института у Минхену и предавање Његовог Преосвештенства Др. Иринеја Буловића, епископа бачког на Лудвиг-Максимилианс-универзитету у Минхену

Слава (Patroziniumsfest) Института за православно богословље у Минхену - Света Три Јерарха - и свечано предавање у оквиру такозваног Ringvorlesung (циклус предавања), које је у зимском семeстру 2013/14. oрганизовао Институт за православно богословље при Лудвиг-Максимилијанс-универзитету у Минхену, идеално су се сјединили (Καιρός) са великом духовном и академском радoшћу 29. и 30. јануара 2014. у Минхену. На позив Институтa за православно богословље, у Минхену је као једини високи предавач из иностранства био позван један од најпроминентнијих православних теолога данашњице Преосвећени Епископ бачки др Иринеј Буловић.

фотогалерија 1  *** фотогалерија 2

Владика Иринеј је благоизволео да началствује на вечењем богослужењу (Vesper) у најстаријем православном храму у Минхену, у цркви Светог Спаса (Salvatorkirche). Овај храм је посвећен Св. Спасу, а саграђен је у 13. веку и био најпре храм евангелистичке цркве у Баварској. У епоси секуларизације овај храм је постао власништо баварске династије Вителсбах (Wittelsbach), да би од 1829. г. краљ Лудвиг I, у духу своје филантропије и филојелинизма, даровао овај храм Грчкој митрополији у Немачкој, и сад  је посвећен Преобажењу Господњем (Ι.Ν. Μεταμορφώσεως του Σωτήρος).

Преосвећени Епископ др Иринеј бачки је у надахнутој омилији произнесеној на вечерњу 29.1.2014, на савршеном немачком језику са лексичким нијансама и реторичким финесама, подсетио на фундаментални значај Тројице Јерараха Свете Православне Цркве. Богословље ових Светих Отаца - Василија Великог, Григорија Назијанзина и Јована Златоуста из 4. века темељ је богословља првих двају васељенских Сабора, као и све потоњег православног богословља. На тај неизмерни богословски значај је подсетио  Епископ Иринеј. Након вечерњег богослужења, свештенство овог храма је с професорима Института уприличило малу агапу.

Сутрадан је Преосвећени Епископ др Иринеј бачки, у оквиру циклуса предавања (Ringvorlesung) под патронатом  „Института за православно богословље“ (Ausbildungseinrichtung für Orthodoxe Theologie), у сарадњи са универзитетским Центром за студије за сениоре (Seniorenstudium), произнео своје предавање. Овај циклус предавања је насловљен „Источно хришћанство на Западу: Православна Црква и теологија – некад и данас“ („Östliches Christentum im Westen: Die Orthodoxe Kirche und Theologie – Gestern und Heute”).

Преосвећени Иринеј је у свом предвању на тему „Православна Црква у Србији: њена прошлост и теологија у немирним временима“

(Prof. Dr. Irinej Bulović, Bischof von Novi Sad und Bačka, Serbien: „Die Orthodoxe Kirche in Serbien: ihre Geschichte und Theologie in bewegten Zeiten“) - свој наратив исплео у два одељена лука – један историјски и један теолошки, који су се дијахроно преплитали и прожимали у хомогену целину. Са једне стране, првобитни географски топос, односно прапостојбина Срба била је у „германским просторима“. У овом контексту је Преосвћени Владика, иначе редовни професор Богословског факултета у Београду, указао на језичку сродност са „Сорбима“, тј. Лужичким Србима. У чињеницима густом, али прегледном, хронолошком наративу било је речи од Свете лозе Немањића и аутокефалности СПЦ до савремених питања наше Цркве у матици и расејању, као и о теолошком развоју унутар СПЦ од „Катихизиса“ и „Црквене историје“ Јована Рајића до неопатристичке синтезе у делима двојице новопросијавших светитеља наше Цркве  - Св. Николаја Жичког и Св. Јустина Ћелијског. У прожимању тих двеју конвергентинх наративних линија in brevi се испунила слика Српске Православне Цркве у немирним временима.

Овај појам би се у основи - сходно једној флоскули епископа др Иринеја - можда могао сматрати „константним атрибутом“ поднебља чија је судбина да буде „Исток Запада и Запад Истока“, као парафраза једног познатог топоса.

Овакву тематску панораму најсувислијих чињеница је, разуме се, у оквиру кратког предавања могуће само у основним потезима и језгровитим секвенцама понудити хетерогено састављеном аудиторијуму (који просечно броји између 70 и 100 махом инославних учесника), а који је овога пута – Епископу др Иринеју у почаст - био допуњен и многим свештенослужитељима и парохијанима правосланих Цркава у дијаспори.

Након предавања је уследила жива дискусија о раличитим питањима егзистенције СПЦ, о пракси канонизовања светитеља и панортодоксним перспективама. Spiritus rector и иницијатор овог циклуса предавања, професор др Атанасије Влецис, угледни православни догматичар и председник заједничке комисије овог Института, позвао је професоре, сараднике и студенте на мали пријем на Институту. Ту су измењене свечарске здравице, поздрави и отпоздрави, произнесене кратке и надахнуте беседе и, на молбу проф. Влециса, произнесена поука Преосвећенога Епископа др  Иринеја студентима Института о смислу студија теологије. За време тог пријема је пројектован и дија-филм са лањске екскурсије и поклоњења професора и студената Института светињама Србије и љубазном и срдачном пријему у Владичанском двору у Новом Саду.

Нестор о прецептор овог Института, емеритирани проф. др др Теодор Николау је Епископу Иринеју уручио своју књигу „Glaube und forsche. Ausgewählte Studien zur griechischen Patristik und byzantinischen Geistesgeschichte“ -  „Веруј и истражуј. Изабране студије о грчкој патристици и византијској духовној историји“. Прикладнији презент није могао пристајати овом харизматичном и дубоко ученом Епископу наше Свете Цркве.

Изражена је и жеља и уручен љубазни позив да Преосвећени Епископ Иринеј у Минхену на Православном институту одржи једнонедељни семинар, чему се и на овом месту са радошћу надамо. Дводневни боравак Владике Иринеја – његово богослужбено и његово академско делање били су велики празник духу и интелекту не само богословствујушчој академској православној и инославној јавности, већ и јак духовни импулс свештенству, професорима, сарадницима и студентима овог Института. Тим боравком је Слава Института – Света Три Јерарха - имала своју дубоку торжествену радост, а Ringvorlesung доживео зенит харизматичности и мудрости у реферату овог угледног Архијереја и богослова у свеправославном свету.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен