Свештеномученик дабробосански и которачки Божина Минић
Свештенство Митрополије дабробосанске, кроз сву голготску историју Српске Цркве, представља христолику парадигму небоземних пастира српског рода. Да је то тако доказ су канонизовани свештеномученици дабробосански пострадали у периоду од 1941 – 1945. године. Један од таквих из реда канонизованих свештеномученика митрополије јесте свештеномученик Божина Минић.
Свети угодник и страдалац Божина рођен је 25. децембра 1901. г. у Колашину, од родитеља Јакше и Јагоде Минић. Отац му је био барјактар народне српске војске. После завршена четири разреда гимназије, завршава и богословске науке у Српској православној богословији у Сарајеву 20. јуна 1926. године. Оцјене из свједочанства о Божини говоре да је био добар ђак изванредног владања. Вјенчао се Анком Јовановић из Сарајева у храму Св. Ап. Петра и Павла у Бијелом Пољу15. септембра 1925. године.
Чудесан је пут слуге Божијег Божине. Остала је сачувана мало позната чињеница из његовог живота и најранијег страдања - да је интерниран од аустро-угарских власти. Наиме, 25. маја 1916. г. као дијете бива ухваћен и из Колашина одведен у Мађарску, у лагер звани Балдагосан у Неж идеру. Ту овај свети страдалац као младић проводи сужањство до 15. августа 1918. године, када је побјегао из лагера и чудом Божијим стигао својој кући у Колашин.
У новоформираној Краљевини СХС ступа на одслужење војног рока при Зетској болничарској чети. Убрзо је после школовања и војног рока свој свештенички призив дочекао у свези клира Епархије рашко–призренске. Године 1926. 6/19, децембра, у чин ђакона рукополаже га епископ пећки Јеротеј у храму ставропигијалне лавре Пећке Патријаршије. У чин презвитера на Ђурђевдан 1927. г. у храму Св. великомученика Георгија исти епископ га рукополаже у Беранама. Јереј Божина Минић потом је постављен за сталног пароха упражњење дечанске парохије.
После епископа Јеротеја управу Епархијом рашко– призренском преузима епископ Серафим. Божидар (како су га неки звали и познавали) из дечанског краја, добивши отпуст из клира Епархије пећке, примљен је свесрдно и очински од стране светог митрополита дабробосанског Петра (Зимоњића) актом 10. априла 1928. године. У то вријеме главна судска и извршна власт (епархијâ) Митрополије био је Епархијски црквени суд са митрополитом на челу. Ова духовна власт, по одлуци митрополита Петра, поставља јереја Божину за администратора упражњене и надалеко познате парохије у Доњем Вуковску, срез бугојански. Парох благајски Марко Поповић предао му је парохију коју је до његовог доласка опслуживао.
Овде отпочиње период служења свештеномученика Божине у Митрополији дабробосанској. По устаљеној пракси, пред комисијом је полагао испит за сталног пароха прописан чланом 157 – 161 тадашњег Устава Српске Православне Цркве, који полаже са добрим успјехом. Положивши испит за сталног пароха, подноси молбу за проглашење, коју митрополит Петар услишује и поставља га за сталног пароха доњевуковског (Купрес) 4. новембра 1936. г. У писму о постављењу свети митрополит Петар гаји наде да ће „ревношћу и марљивошћу хтјети и умјети достојно високом позиву своме вршити све дужности у корист свете наше Православне Цркве“. Из искуства каснијих догађаја ове ријечи Св. Петра добијају посебну снагу и значај.
За његово предано служење Цркви и роду, краљ Александар I одликовао га је орденом Светог Саве V степена, 31. маја 1930. године у Београду. Предлог за одликовање, као и уручење ордена, извршио је по краљевој наредби председник министарског савјета и министар унутрашњих послова, почасни ађутант и дивизијски генерал Петар Живковић.
Паралелно је вршио службу вјероучитеља у вуковској и равањској парохији, гдје је од Намјесништва травничког оцијењен као добар – 1937. године, а наредне 1938. као врло добар. Са супругом Анком у Доњем Вуковску добио је троје дјеце, која су се по домовном протоколу и изводима звала: Милан (рођен 17. новембар 1938), Јакша (рођен 5. фебруара 1935) и Ангелина (рођена 1. јула 1931).
Није познат тачан датум његовог преласка на службу у сарајевско поље, на которачку парохију (данашња Источна Илиџа), гдје је било сједиште ове тада безхрамовне парохије. Записивао је детаљно у својим извјештајима страдање парохијана ових парохија од стране усташких крвника. Одољевши усташком терору и геноциду, на крају рата су комунистички злотвори спалили његова свједочења, а Божину, попут неких других свештеника, стријељали 1945. године. Мјесто страдања и почивања часних земних остатака свештеномученика Божине Минића нису познати.
У смислу очувања светог спомена свештеномученика дабробосанских, својим најновијим расписом свом свештенству, монаштву и вјерном народу Митрополије дабробосанске Високопреосвећени митрополит дабробосански Хризостом донио је одлуку о оснивању Све епархијског сабора. Сабор ће се, почевши од ове године, одржавати сваке године у прву суботу по Петровдану. Тиме ћемо саборно и молитвено прослављати у лику сабора и угодника Божијих и Божину Минића, пароха которачког.
Ђакон Божидар Васиљевић
