Владика Василије: Са Христом, у Христу и по Христу јесте смисао нашег живота

Његово Преосвештенство Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је на празник Светог мученика Емилијана и Светог мученика Јакинта Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја на Озрену.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји Борис Брајовић и Никола Пекић и протођакон Жарко Мијатовић.

У бесједи се Владика обратио учесницима Сабора српске омладине благословивши овогодишњи Сабор.

„Данас смо окупљени у заједници Духа Светога у овој древној немањићкој светињи поздрављам вас у име епархије зворничко-тузланске, часнога свештенства, преподобног монаштва, благочестивог и христољубивог православног српског  народа епархије ове, као и у своје лично име, желећи вам добродошлицу на овоме светоме, многострадалном и славном мјесту. Чули сте свето јеванђеље гдје се каже: Да се наша свјетлост свјетли пред људима да би људи видјећи наша добра дјела славили Оца нашега који је на небесима и да се град не може сакрити када на врх горе стоји. Смисао вашег окупљања и разговарања управо треба да буде, гдје смо ми као православни народ барем по крштењу, гдје се ми налазимо, у каквом стању се налазимо и каква је будућност светога Христовог православља на просторима гдје обитавамо. Вјерујте да ако не будемо интимно срасли са Христом Господом и Његовим заповијестима, нема нам спасења. Веома често чујемо у задње вријеме о некаквом великом српству се збори, бију се поједини у груди. Шта је српство само по себи? Ништа! Звоно које звечи и не оглашава истину светога православља. Када кажемо за некога да је светосаваца онда је то право име наше. То је име којим треба да се дичимо. Важније од националног бића је свето православље. Када смо уједињени у Христу са светим мученицима и страдалницима онда ћемо имати снагу да се свако бори за одржање националног идентитета. Данас смо ми као Срби рашчеречени највише због самих себе. Не тражимо због тога кривца међу другима јер ако хоћемо некога да осудимо онда извадимо прво брвно из ока свога па онда трун из ока брата свога. Сами смо кривци за ситуацију светог православља. Зовемо се православним а далеко смо и од Имена Христовог и од крста. Са Христом, у Христу и по Христу јесте смисао нашега живота. Без учешћа у евхаристијском сабрању нема никаквог националног бића и опстанка ни нашем а ни другим православним народима. Ипак, буди се наш народ јер је свјестан да нас само уједињено православље може спасти, уједињено у животу по Христу. Тражите узроке шта се то дешава са православним народима а потом тражите компонентне које нас спајају да би били заједничари у јединству светога православља. Желим свима нама, да нам Господ отвори духовне очи како бисмо спознали Господа у скромности живљења. Господ ће нас питати шта смо радили на земљи и зато размислимо да ли ћемо пред Лице Његово изаћи подигнуте главе и да ли ће нам Он рећи: Добри слуго у маломе си ми био вјеран, над многима ћу те поставити. Молимо се, браћо и сестре, једни за друге. Нека Господ благослови ваше окупљање и рад на добро светога православља и народа коме припадамо".  

Извор: Епархија зворничко-тузланска