Света Архијерејска Литургија на темељима храма на Вучијем долу
Њихова
Преосвештенства
Епископи
будимљанско-никшићки
Г. Јоаникије
и умировљени
Епископ
захумско-херцеговачки
Г. Атанасије
служили су у
сриједу, 29.
јула 2009. на
празник Светог
свештеномученика
Атиногена,
Свету архијерејску
Литургију на
темељима
храма у изградњи
Светог
Атиногена на
Вучјем долу.
Након Светог
богослужења
одржан је
црквено-народно
сабрање, чиме
је, у
организацији
Епархија
будимљанско-никшићке
и захумско-херцеговачке,
обиљежено 133.
године
славне Вучедолске
битке.
Преосвећеној Господи Владикама Јоаникију и Атанасију, у Светој архијерејској Литургији коју су, у присуству вјерног народа, служили на темељима храма Светог Атиногена на Вучјем долу, саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке. Вјерницима се ријечима јеванђељске поуке обратио умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије, а пригодну бесједу изговорио је и Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, говорећи о значају који има ово мјесто, освештано крвљу црногорско-херцеговачких јунака, изгинулих у Вучедолској бици за Крст часни и слободу златну.
- Ово мјесто Бог је предвидио и изабрао да се на њему подигне светиња Божија; овдје је Господ излио своју благодат и милост на народ свој, који га је призивао у помоћ, на младога књаза Николу Петровића и на црногорске и херцеговачке војводе и војнике који су у једној мисли, једној вјери и једном духу, били сабрани овдје да се боре за Крст часни и слободу златну, за ослобођење свога народа и свога отачаства. Читамо у Споменици о Вучедолској бици како се књаз Никола молио Богу приликом битке на Вучјем долу. Знамо да је био побожан владар, као што су били сви Петровићи. Из те свете и светородне лозе и он је изникао и наслиједио ту побожност од Светога Петра Цетињског и Митрополита Петра II Петровића Његоша, рекао је Преосвећени Владика. - Организујући војску, припремајући се за бој, познавајући добро војну вјештину, књаз је, прије свега, наду ипак полагао у Бога, призивао Њега у помоћ и Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског. Знамо и то да су сви били једнодушни, није међу њима било колебања и двоумљења којем народу и којој вјери припадају, нити шта треба да раде и учинили су све да не би дозволили никакав расцјеп међу њима. Зато им је Бог и дао тако величанствену побједу, а вучедолска битка је круна свих оних бојева и битака у крвавој Херцеговини од Грахова до Невесиња и до Шаранаца.
Али, драга браћо и сестре, нагласио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, не треба да заборавимо ни оне јунаке, који су изгинули у бројним биткама прије Вучјег дола, и када подижемо овај свети храм не помињемо само оне који су своје животе дали у вучедолској бици, него и све оне који су претходно изгинули за Крст часни и слободу златну, за ослобођење свог народа, за ослобођење и уједињење. Та их је мисао водила.
Он је казао да се свети храм на Вучјем долу, чији темељи су освештани на овај празник прошле године, посвећује Светом свештеномученику Атиногену, јер се на дан његовог спомена догодила славна Вучедолска битка у којој је јунаке Вучедолског боја са Небеса надахњивао и помагао Свети свештеномученик Атиноген, те су извојевали сјајну и величанствену побједу. Преосвећени Владика Јоаникије је позвао вјерни народ овог краја, околних мјеста Црне Горе и Херцеговине на слогу и једнодушност, како би сједињени лакше подигли ову светињу, која ће заблистати у свом пуном сјају.
- Људи су овдје са љубављу и слогом кренули да граде овај свети храм и само на такав начин га и можемо подићи, једнако и са ове стране и са оне стране границе; не можемо уопште да мислимо ни на какве подјеле, све то морамо уклонити и спријечити када зидамо овакву светињу. Треба да будемо сложни и једнодушни, да се молимо Богу, да градећи овај храм, ову цркву Божију и сами постанемо Црква Божија, да носимо цркву у срцу своме. Тако ћемо са успјехом подићи и завршити ову светињу и она ће, ако Бог да, брзо заблистати у свом пуном сјају и својој пуној слави, рекао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и додао: - Мало смо успорили са градњом, јер су нам прошле године стигле неке забране и опомене да не можемо без дозволе градити. Поднијели смо све предвиђене папире за добијање дозволе, али, ви знате да су наше институције споре, понекад и намјерно одуговлаче. Међутим, ми имамо стрпљења, имамо стручне и способне људе, који ће све урадити да добијемо дозволу и да, ако Бог да, наставимо убрзо са градњом овог светог храма. Нека буде срећно и благословено!
Освештан је и пререзан славски колач, а вјерници су приступили Светој тајни причешћа.
Храмовна слава настављена је црквено-народним сабором. Овом приликом представљена је Споменица Вучедолске битке 1876. , која је поводом обиљежавања 133.-ће годишњице битке, у издању Свевиђа и Октоиха , из штампе изашла уочи самог празника. У промоцији су учествовали: књижевник Милутин Мићовић, приређивачи: проф. др Живко Ђурковић и проф. Милорад Миловић, пјесник Радомир Уљаревић. Одломке из књиге читао је глумац Марко Баћовић, а скупу се обратио и Бранислав Баћовић, који је приложио новац за штампање овог дјела. Сабрање су појањем употпунили народни гуслари и хор Свете Анастасије српске из Требиња.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
