Света Архијерејска Литургија у Копривни на Требави

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је 27. септембра 2009. године Свету Архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у мјесту Копривна на планини Требави, поводом празника Воздвижења Часног Крста, 135 година од освећења храма и 151 године од почетка Требавске буне.

Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намјесник добојски протонамјесник Растко Максимовић, јереј Митар Млађеновић и протођакон Жарко Мијатовић.

Надлежни свештеник овога храм је протонамјесник Јадранко Стојановић.

„Сабрани смо данас у Име Господње да се поклонимо сјајном,часном и животворном Крсту по коме се распознајемо да смо сљедбеници Христови. Крст је наша сила, Божија снага, крст је наше распеће али и свенародно васкрсење. Сјетили смо се данас освећења овога храма прије 135 година у оно вријеме када је српски народ много страдао. Са дужним поштовањем сјећамо се кнеза овога мјеста Стоје Стајића који је ишао у Истанбул и тражио дозволу за грађење храма у овоме мјесту. Умјесто дозволе добио је седмогодишње  заробљеништво и када је дочекао слободу, вратио се осушених ногу као посљедицу његовог страдања. Замислите те храбрости и јунаштва браћо и сестре. Само храброст и чврста вјере доводи до помоћи Божије јер у трпљењу је наше спасење. Окупили смо се и да се одужимо див-јунацима Требавске буне чија су имена исписана на овој плочи коју смо освештали и њима парастос чинили. Замислите кроз каква су бурна времена пролазили дични синови Требаве, Посавине, Крњина и многих других мјеста, бранећи од Турака истину своје вјере православне. Замислите да су ти наши саплеменици били кукавице, као што их много данас има, који би дали име Србиново само за бољи живот не мислећи ни о својој дјеци а о поколењима да не говоримо. Бог у невољама даје храброст људима. Богу у невољама диже слободарски дух за очување истине Божије онима који иду Његовим путем. Шта је убиство мачем? Тренутак. Шта је живот на овоме свијету? Тренутак у односу на вјечност. Зато Христос Господ каже да нема веће љубави него те ако живот свој изгубимо Њега ради и ближњих ради. Народ овога краја је знао да му је суђено да носи крст и да слободе без жртве нема. Сјетимо се страдања у Другом свјетском рату. Сјетимо се Голготе оних који су имали снаге да кажу јавно да су православни Срби и да иду у Цркву, за вријеме комунизма. Сјетимо се шта су комунисти чинили своме народу на овоме простору. Копали су кости комунисти у концентрационом логору у Добоју када су правили жељезничку станицу. Летиле су кости тих мученика на све стране и нико се није потрудио да те кости сакупи и честито сахрани. Да буде срамота још већа, 8 жељезничара је страдало од усташа и убијени у дворишту жупнога двора у Добоју, ево држава им је вратила кућу, иако су за то већ добили паре али нека је јер Република Српска треба да буде милостива. И када су им послије рата ископали земне остатке, однијели су их горе на Градину и на плочу која је била, умјесто крста због кога су страдали ставили су им ону жабу крастачу, петокраку. Тако несрби, неваљали Срби чине онима који су истински вјерници и прави светосавци", истакао је Владика Василије и додао:" Чувајмо вјеру прађедовску и живимо по вјери својој. Показујмо свијету да смо крштене православне душе, да смо по народности Срби, да имамо славну српску историју, да имамо оно што би многи пожељели да имају а то је да су крв своју лили у одбрани светих идеала вјере православне и националног бића нашега народа. Ви копривљани са врањачанима, уопште цијела Требава, добро зна шта значи одбрана крста и слободе. Молите се Богу да нас лиши издајица. Збијајмо своје редове не да бисмо нападали друге, него да бисмо уједињени бранили себе од нас самих. Вијекови су прохујали од славне „Дуге Њиве" која је стално била нападана али никада освојена, захваљујући Богу и слози спрскога народа. Ево дошло је вријеме да манастир светога Илије на Дугој Њиви поново воздвигнемо и сазидамо цркву светоме Илији на част, Богу на славу а српскоме народу на спасење. Дуга Њива је симбол слободарског духа православног српског народа овога краја. Са оних висова као браћа да се дозивају, славна Озрен гора, Крњин, Вучјак, Требава, четири брата рођена спојена у једном срцу које се зове православље и светосавље. Нека вам је срећан овај дан, браћо исестре, и нека нас Часни Крст чува од видљивих и невидљивих непријатеља. Нека нам Часни Крст осветљава стазе живота и нека не дозволи да идемо за онима који нас одводе од Бога, који нас воде у не знање и мржњу према људима. Бранимо своје као зјеницу ока. Туђе поштујмо ако они поштују наше. Не продајите земљу другима јер су вам то преци ваши оставили. Боље је да шума и коров зарасте него да продајете имање својих предака. Хвала свима вама који сте данас овдје присутни да се сјетимо ових див јунака и кнеза Стоје Стајића и покушајте да пронађете његов гроб јер он је мученик. Да му ископамо свето тијело, ставимо у ћивот, помажемо светим миром и похранимо у овој лијепој копривљанској цркви. Хвала вам свима који имате духовно-националне свијести да обиљежимо овај значајан датум и цркве и требавске буне. Хвала вам који сте послушали апел Цркве своје и показали љубав да се подигне кућа старици Савки Мишић из Требаве која није имала крова над главом. Помажите једни другима. Када сједнете за богат ручак размислите добро да ли има неко дијете, дијете палога борца, старица и старац који су изгубили своје најмилије у отаџбинском рату, да ли имају парче хљеба па им понесите милост да би Бог био милостив према нама. Нека вас Бог благослови и ваше миле на домовима. Нека Бог благослови нашу дичну Требаву и нека се на њој српчићи рађају, младенци спајају, да буде што више плача дјеце у кољевци а што мање проливања суза за преминулима. Нека вас све благослови Свемогући Бог, Отац, Син и Дух Свети. Амин". 

Извор: Епархија зворничко-тузланска